Википедија

Сесил Б. Демил — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
{{сређивање|унутрашње везе}}
Нема описа измене
Ред 21:
'''Сесил Б. Демил''' (енгл. Cecil B. DeMille, 12. август 1881. - 21. јануар 1959.) је био амерички филмски редитељ и продуцент немих и звучних филмова. Најпознатији је по својим мелодрамама и раскошним историјским спектаклима. Међу његовим најзначајнијим филмовима су "Клеопатра" (1934.), "Самсон и Далила" (1949.), "Највећа представа на свету" (који је 1952. добио награду Америчке филмске академије за најбољи филм) и "Десет заповести" (1956, његов последњи и најуспешнији филм).
 
Демил је започео своју каријеру 1900. као глумац у једној позоришној трупи на Бродвеју. Понекад је сарађивао са својим братом Вилијамом који је био драмски писац. Прославио се 1913. као продуцент "Неопрезних година" Лија Вилсона. Исте године је почео да режира неме филмове за студио "Парамаунт Пикчрс" (Paramount Pictures). Неколико својих немих филмова је касније снимио у звучној верзији и са мало измењеним сценаријом. Често је ангажовао исте глумце за своје филмове попут Клодет Колбер, Глорије Свансон, Гарија Купера, Полет Годар и Чарлтона Хестона, али се и он сам појављивао у неколико филмова ("Булевар сумрака" Билија Вајлдера из 1950. је један од примера). Имао је репутацију тиранина на филмском сету, јер је презирао глумце који нису спремни да ризикују своје животе приликом снимања опасних сцена.
 
Често је ангажовао исте глумце за своје филмове попут Клодет Колбер, Глорије Свансон, Гарија Купера, Полет Годар и Чарлтона Хестона, али се и он сам појављивао у неколико филмова ("Булевар сумрака" Билија Вајлдера из 1950. је један од примера). Имао је репутацију тиранина на филмском сету, јер је презирао глумце који нису спремни да ризикују своје животе приликом снимања опасних сцена.
Демил је 1902. оженио глумицу Констанс Адамс са којом је био у браку све до смрти. Пар је добио једно дете, кћерку Сесилију, а усвојио је још троје деце. На снимању свог последњег филма 1956. у Египту Демил је доживео скоро фаталан срчани удар од кога се никад није у потпуности опоравио. Године 1952. установљена је награда за животно дело у која носи име Сесила Б. Демила, а чији је он први добитник. За свој допринос филмској индустрији Демил је награђен звездом на Холивудском булевару славних. Освојио је награду Америчке филмске академије за животно дело, награду Ирвинг Талберг као и Златног глобуса за најбољег редитеља.▼
 
Демил је 1902. оженио глумицу Констанс Адамс са којом је био у браку све до смрти. Пар је добио једно дете, кћерку Сесилију, а усвојио је још троје деце. На снимању свог последњег филма 1956. у Египту Демил је доживео скоро фаталан срчани удар од кога се никад није у потпуности опоравио.
 
▲Демил је 1902. оженио глумицу Констанс Адамс са којом је био у браку све до смрти. Пар је добио једно дете, кћерку Сесилију, а усвојио је још троје деце. На снимању свог последњег филма 1956. у Египту Демил је доживео скоро фаталан срчани удар од кога се никад није у потпуности опоравио. Године 1952. установљена је награда за животно дело у која носи име Сесила Б. Демила, а чији је он први добитник. За свој допринос филмској индустрији Демил је награђен звездом на Холивудском булевару славних. Освојио је награду Америчке филмске академије за животно дело, награду Ирвинг Талберг као и Златног глобуса за најбољег редитеља.
 
==Филмографија==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сесил_Б._Демил”