Жумберак (планина) — разлика између измена

нема описа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
}}
'''Жумберак''' ({{јез-сл|Gorjanci}}) је [[планина]] у северозападној [[Хрватска|Хрватској]] и југоисточној [[Словенија|Словенији]]. Највиши врх Жумберка је [[Света Гера]] на хрватској страни планине, висок 1181 -{m}-. Мада је Жумберак ниска планина, због околних предела равничарског типа доима се већи и виши него шта стварно јесте. Жумберак је под буковом шумом, а у нижим деловима под шумом букве и [[храст]]а. Планина је слабо настањена. На хрватској страни се налазе велеград [[Загреб]], [[Самобор]] и [[Карловац]], а на словеначкој градови [[Ново Место]], [[Брежице]] и [[Метлика]]. Иако територијално половина припада Хрватској, а половина Словенији, Словенци својатају и део хрватског Жумберка око Свете Гере. Главни пут који пролази по Жумберку је хрватски државни пут -{D505}- који води од Самобора до Карловца, а пролази читавим хрватским делом Жумберка. Жумберак има три дела: '''Жумберачка гора''', '''Самоборска гора''' и '''Јасканска Пљешивица'''. Жумберак се у Хрватској такође назива „Алпска Хрватска“. На Жумберку се налази неколико затворених [[рудник]]а у којима су се вадили [[бакар]], [[злато]] и [[гвожђе]].
 
==Срби у Жумберку==
 
У Жумберак су били насељени српски православни ускоци и избеглице из Сења, пореклом Срби из Босне, Старе Херцеговине и Србије, који су говорили штокавксим дијалектом и били под јуридиксциојом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. У званичним документима католичке цркве и Хабзбуршког царства ови православни Срби називани су „Рашани или ускоци“ по [[Рашка|Рашкој]], „Срби (Сервиани) или Рашани (Расциани)“, „Власи или ускоци“, „Власи или Рашани“, само Власи, како су православне Србе називали Турци и „шизматици“ по расколу цркава из 1054. године. У изворима најчешће „Власи или ускоци“, а ређе „Сервианима или Расцианима“ <ref> Новија студија у Хрватској из 2002, З. Куделић, ''Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630)'', стр. 1, вид. http://hrcak.srce.hr/file/44930 </ref>.
 
Турска војска је [[1529]]. претрпела пораз приликом опсаде Беча. Тада су хришћани из тадашње Турске понадали се у бољу будућност. Преко аустријских обавештајаца и доушника ступили су народни прваци из околине [[Срб (град)|Срба]], [[Унац|Унца]] и [[Гламоч]]а са аустријским војним властима и одлучили се да пређу на аустријску страну. До тога је дошло [[1530]]. године. Ускоци су прбегли са територије турске државе, око 50 породица.
 
Првенствено су насељени у луку Купа, Жумберак (данас у Хрватској), Метлику, Черномељ (данас Словенија), Пољан и Лож села и крајеве који су били прилично опустошени од Турака.
 
Средином [[1531]]. године стигла је још једна група ускока из долине Цетине, око 1000.
 
[[Краљ Фердинанд Хоенцолерн|Краљ Фердинанд]] је 5. јуна 1535. даровао ускоцима (око 7000) земљиште у Жумберку и ослободио их у року од 20 година било каквог пореза и рада уз обавезу да на краљев позив морају да се одазову у војску о свом трошку. То је уједно био и почетак Војне крајине на подручју данашње Хрватске.
 
До трећег насељавања дошло је 1538. и четврта 1538. из околине Срба и Цетине.
 
===Поунијаћење, покатоличење и кроатизација Срба у Жумберку===
{{сређивање|||||Географија}}
Под притиском католичке цркве и касније и аустријске државе [[Марчанска епархија|српски православна епархија са седштем у Марчи]] постепено је превођена у унију (покатоличена), што је коначно довршено у другој половини -{XVIII }-века. Један део православних Срба је [[унија|поунијаћен]] и остао је у унији као верници [[Гркокатолици|Гркокатоличке цркве]] у Жумберку, где се у [[Крижевци|Крижевцима]], данас налази седиште грко-католика за цео простор Хрватске и Србије. Други део православних Срба који се поунијатио и припадао [[Гркокатоличка црква |Гркокатоличкој цркви]], која има обреде као у православној цркви и споља изгледа као православна, али је у унији са Римом, преведен постепено потпуно у католичку цркву. Поред унијаћења и покатоличења, обављена је и темељна кроатизација, похрваћивање српских ускока у Жумберку где је данас у великој већини становништво које се изјашњава као Хрвати. Занимљиво је да у суседној Словенији у [[Бела Крајина|Белој Крајини]], подручју које се ослања на Жумберак на Хрватској страни, српски ускоци истог порекла из исте групе досељеника се изјашњавају као Срби (мада и ту има оних који се изјашњавају и као Хрвати).
<ref> Новија студија у Хрватској из 2002, З. Куделић, „Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630)“ вид. http://hrcak.srce.hr/file/44930 </ref>.
 
==Попис насељених српских ускока у Жумберку из 1551.==
 
На основу пописа може се закључити много о пореклу ускока. Највећи број имена са пописа је словенског порекла, сразмерно највећи број с кореном „вук“. [[Власи (Балкан)|Романског]] утиција је врло мало те су и ону у словенско-романској симбиози, а ако је и „било романског етничког [Власи у етничком смислу] супстрата мало је потврда за њих“ <ref>Сајт општине Жумберак, „Повијест Жумберка“, вид. http://mojzumberak.com/ - 1k </ref>.
 
У попису 331 војника-ускока под командом капетана Ивана Ленковића из Сења из 1551. године који су настањени у Жумберку сачувана су имена и презимена, имена села у којима бораве, и број десетине којој припадају. Месечна плата била је измешу 8 и 24 форинте.
 
место Алб <br>
 
Радул Поповић -{(Radull Popouitsch}- (26))<br>
 
Рајко Поповић -{(Rayagkh Popouitsch}- (26))<br>
 
Вукдраг Поповић -{(Vugkhdrag Popouitsch}- (26))<br>
 
Веља Поповић -{(Wella Popouitsch}- (26))<br>
 
 
Крестово (-{Chresstouw, Chresstouo}-)<br>
 
 
Вукша Житковић (-{Vugkhscha Zuitkhouitsch}- (17))<br>
 
Иван/Јован Јуришић (-{Iuan Jurieuitsch}- (28))<br>
 
 
место (-{Chuditscheudoll}-)<br>
 
 
Рака Вукићевић (-{Ragkha Vugkhitscheuitsch]- (17))<br>
 
 
Митар Микулић (-{Mittar Micullitsch}- (4))<br>
 
Петар Микулић (-{Petter Micullitsch}- (4))<br>
 
Михаило Вукићевић (Michall Vugkhitscheuitsch (6))<br>
 
Вукдраг Вукићевић (Vugkhdrag Vuitschitsch (6))<br>
 
 
И даље детаљан попис имена као што су Петар Поповић, Милош Марић, Вујица Милошевић, Вујица Хераковић, Миливој Хераковић, Јован Поповић, Миле, Радул и Секула Прерадовић, Веља Радојевић, Вујин Радмановић, Вукоман Дејановић, Радосав Димитровић, Херак Радановић итд<ref>За цео попис вид. сајт општине Жумберак Сајт општине Жумберак, „Повијест Жумберка“, вид. http://www.mojzumberak.com/ - 1k </ref>.
 
==Референце==
 
{{извори|2}}
 
==Спољашње везе==
* [http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Istorija-Zumberak-L.htm Doseljavanje Srba na područje Žumberka]
 
{{клица-планина}}