Тимок — разлика између измена

1.191 бајт додат ,  пре 9 година
нема резимеа измене
Извире испод јужних падина планине Кучај, у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 м, висине недалеко од насеља Криви Вир. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину,а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину. Најпознатије притоке су [[Злотска]],[[Шарбановачка]],[[Валакоњска]] и [[Осинићка река]]. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 км дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 км од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од Гамзиградске бање је касноантички локалитет ''Felix Romuliana''. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Југославије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 км, до састава са Белим Тимоком. Црни Тимок је дугачак 84 км, а површина његовог слива обухвата 1 233 км². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 км³/с. Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у Бору који добија воду из Борског језера, док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.
 
== Економија; загађеност ==
[[Категорија:Вики гимназијалац/Седма београдска гимназија]]
Код села Чокоњар у Источној Србији између [[1947]]. и [[1951]]. године изграђена је хидроцентрала ''Соколовица''. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.
 
Последњих деценија река је знатно загађивана отпадним водама из [[Борског басена]] што је последично изазвало загађење Дунава [[оловом]], [[бакром]] и [[кадмијумом]].
 
Кроз долину реке пролази магистрални пут и пруга [[Ниш]]-[[Прахово]].
 
== Види још ==
*[[Списак река у Србији]]
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Timok}}
 
[[Категорија:Реке Србије]]
[[Категорија:Реке Бугарске]]
 
[[bg:Тимок]]
[[be:Рака Цімок]]
[[cs:Timok]]
[[de:Timok]]
[[en:Timok (river)]]
[[es:Río Timok]]
[[fr:Timok]]
[[hr:Timok]]
[[it:Timok]]
[[lt:Timokas]]
[[hu:Timok]]
[[nl:Timok]]
[[no:Timok]]
[[nn:Timok]]
[[pnb:ٹیموک دریا]]
[[pl:Timok]]
[[pt:Rio Timok]]
[[ro:Râul Timoc]]
[[ru:Тимок]]
[[sh:Timok]]