Црни Тимок — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
'''Црни Тимок''' је [[река]] у источној [[Србија|Србији]] извире испод планине [[Велики Маљеник]] у области [[Кучајске планине|Кучајских планина]]. Одатле тече поред села [[Криви Вир]] ка североистоку и после 84 -{km}-. Улива се у [[Бели Тимок]] код [[Зајечар]]а и заједно чине [[Велики Тимок]] или само [[Тимок]]. Ова река је позната и под називима Црна река и Кривовирски Тимок. Интересантно је да на неким местима има веома кривудав ток.
 
Извире испод јужних падина планине Кучај, у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 м, висине недалеко од насеља Криви Вир. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину,а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину. Најпознатије притоке су [[Злотска]],[[Шарбановачка]],[[Валакоњска]] и [[Осинићка река]]. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 км дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 км од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од [[|Гамзиградска бања|Гамзиградске бање]] је касноантички локалитет ''[[Felix Romuliana]]''. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Србије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 км, до састава са Белим Тимоком. Црни Тимок је дугачак 84 км, а површина његовог слива обухвата 1 233 км². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 км³/с. Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у Бору који добија воду из Борског језера, док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.