|
| пловност =
}}
'''Тимок''' ({{јез-лат|Timacus}}) је [[река]] у источној [[Србија|Србији]]. Заправо Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред ([[Црни Тимок]], [[Бели Тимок]], [[Сврљишки Тимок]], [[Трговишки Тимок]], [[Велики Тимок]]). Од извора Тимока (Свљишког Тимока) до ушћа (Великог Тимока) у [[Дунав]] има 203 [[километар|-{km}-]]. Река тече кроз Србију, а последњих 15 -{km}- представља границу Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. [[Ушће]] се налази на [[надморској висини]] од 28 -{m}-, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део [[Црноморски слив|Црноморског слива]] са протоком од 24 -{m³/s}-, а може да досегне и 40 -{m³/s}-. '''Тимок''' је последња (десна) притока Дунава.
'''Тимок''' је последња (десна) притока [[Дунава]] у [[Србији]] и највећа река у [[Источној Србији]]. Настаје спајањем [[Белог Тимока]] и [[Црног Тимока]], који се спајају око 2 км североисточно од [[Зајечара]] на 118 м надморске висине. Тимок је широк 35м, а дубок 0,5 - 1,5м. Његова највећа лева притока је [[Вражогрначка река]] (45 км), а потом улази у епигенетску [[Вражогрначку клисуру]] дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 км. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села [[Трнавца]] и улази у [[Велику клисуру]] или [[Соколовицу]] са многим меандрима. Неки од њих су: Стражевица(висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села Вељкова и на [[дужини]] од 18 км по алувијалној равни Дунава. Утиче у Дунав 10 км, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 км. Дужина [[Тимока]] је 88 км, а површина слива 1222км². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4 630 км². Његов протицај je највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана [[Соколовица]] (3,84MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949.године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.
Тимок је дао име области кроз коју протиче ([[Тимочка Крајина]]), буни против [[Милана Обреновића]] [[1883]]. године ([[Тимочка буна]]), једном словенском племену које се ту настанило у 7. веку ([[Тимочани]]) и једном [[трачани|трачком]] племену из античког доба ([[Тимахи]]).
== Црни Тимок ==
Извире испод јужних падина планине Кучај, у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 м, висине недалеко од насеља Криви Вир. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину,а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину. Најпознатије притоке су [[Злотска]],[[Шарбановачка]],[[Валакоњска]] и [[Осинићка река]]. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 км дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 км од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од Гамзиградске бање је касноантички локалитет ''Felix Romuliana''. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Југославије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 км, до састава са Белим Тимоком. Црни Тимок је дугачак 84 км, а површина његовог слива обухвата 1 233 км². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 км³/с. Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у Бору који добија воду из Борског језера, док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.
== Економија; загађеност ==
|
