Ђердапско језеро — разлика између измена

'''Ђердапско језеро''' или '''Језеро Ђердап''' ([[Румунски језик|рум.]] ''-{Lacului de acumulare Porţile de Fier}-'') је [[Вештачко језеро|вештачко]] [[акумулационо језеро]] на [[Дунав]]у у источној [[Србија|Србији]] на граници са [[Румунија|Румунијом]]. Настало је [[1972]]. када су [[Југославија]] и [[Румунија]] изградиле [[Хидроцентрала|хидроцентралу]] „[[Хидроелектрана Ђердап|Ђердап I]]“. Језеро лежи у [[Ђердапска клисура|Ђердапској клисури]]. На обали језера се налази [[Национални парк Ђердап]].

 

 

==Настанак==

Ђердапско језро је настало 1792. године када су Румунија и Југославија изградиле хидроцентралу Ђердап 1. Наиме, пројектант Сипског канала Хуго Лутер, је први предложио преграђивање Дунава у Ђердапу. Припремни радови на изградњи ХЕПС почели су 1964. године и завршени су 1972. Први агрегати хидроелектране пуштени су у погон 1. јула 1970. године.

==Ђердапска клисура==

 

Ћердапска клисура је највећа и најдужа клисура у Европи, коју чине наизменично четири котлине и четира клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура, Влашко-понтијска низија

 

==Локација==

Акумулацијом [[ХЕПС Ђердап 1]] воде реке су заустављене и подигнуте до 69,5 м н.в. Брзина воде је смањена на 0,1-0,3 м/с. Облик језера је прилагођен клисури. У сужењима језеро је широко 150-400 м, док се у котлина проширује и до 2250 м. При ниским водостајима дужина језера је 132 km, а површина 135 km², док је при високим водостајима дужина 264 km, а површина 245 km². Укупна запремина воде је око 2800000000 м³.

Водни режим Дунава није много измењен. Највиши водостаји су у мају и јуну, а најнижи у септембру, октобру и новембру. Међутим, средњи годишњи водостаји су повећани, а амплитуде средњих месечних водостаја су смањене.

 

===Промене температуре воде===

Пошто је вода дуже и више изложена утицају сунчевог зрачења због смањене брзине, дошло је до пораста висине средњих годишњих вредности температуре воде. Највеће средње температуре више нису у јулу, него у августу и то због веће количине воде у кориту којој треба више времена да се загреје.

Стварањем акумулације искључена је могућност ледних поплава на сектору између бране и [[Великог Градишта]], режим леда је повољнији у односу на природни режим због отклањања услова за образовање прородних ледених брана.

 

===Утицај на садржај хемијских једињења===

Акумулација Ђердап 1 има негативан утицај на садржај азотних и фосфорних једињења, јона гвожђа и мангана, микроелементе и органске материје. Међутим, задржавање ових хемијских једињења има позитиван утицај у акумулацији [[Ђердап 2]].

Побољшање воде у акумулацији се негативно одражава на квалитет муља на дну језера и то је последице седементације материја различитог порекла и састава, услед смањене брзине воде. Акумулацијом је смањен број колиформних клица на профилима ближим брани.

 

===Подземне воде===

 

Издизањем новоа воде у реци око ушћа [[Млаве]], у [[Панчевачком рту]] и [[Годоминском пољу]], подземне воде су издигнуте до 70 цм, док су амплитуде снижене и до 180 цм. Такође, постоји опасност од стакног повећања салинитета земљишта.

 

===Климатске промене===

 

Акумулацијом долази до снижавања средњих годишњих температура ваздуха. Релативна влажност ваздуха се повећава на 1-3% и јавља се у априлу, мају, јулу, августу и септембру, а у Текији и у октобру. Што се тиче облачности нема великих промена, док је количина падавина повећана. Снежни покривач је смањен, а брзина ветра је јача, због чега је повећана и висина таласа и то и до 1,5 м.

 

==Туризам==