Бранко Бауер — разлика између измена

Први у [[Југославија|Југославији]] режира филмове о деци и за децу. У њима спаја свој изворни крајолик [[Јадранско море|Јадранског мора]] са савременим причама ("Сињи галеб", [[1953]], адаптација истоименог романа [[Тоне Селишкар]]а и "Милиони„Милиони на отоку", [[1955]]). Његов идући филм "Не„Не окрећи се сине" ([[1956]]) сматра се једним од најзначајнијих филмова с тематиком [[НОБ]]-а и [[Други светски рат|Другог светског рата]], награђен је с три [[Златна арена|Златне арене]] у [[Пула|Пули]]. Та потресна прича о дечаку којег рат и [[фашизам]] одвајају од оца, испричана је одмереном динамиком, која је складно повезана с индивидуализацијом и психолошком продубљеношћу лица.

Аутор је једне од првих домаћих мелодрама "Само„Само људи" ([[1957]]), о љубави ратног инвалида и слепе девојке, па и једне од првих комедија о свакидашњици студентског пара који тражи стан ("Мартин у облацима", [[1961]]). У међувремену [[1959]]. снимио је филм "Три„Три Ане" такође савремену причу о оцу који тражи у рату изгубљену ћерку.

**[[1956]] - [[Златна арена]] за режију филма "Не„Не окрећи се сине"

**[[1962]] - Награда ЦК Народне омладине Југославије за режију филма "Прекобројна„Прекобројна"

**[[1963]] - Златна арена за режију филма "Лицем„Лицем у лице"

**[[1975]] - Сребрна арена за сценаријо филма "Зимовање„Зимовање у Јакобсфелду"

**[[1976]] - Бронзана арена за режију и Сребрна арена за сценаријо филма "Салаш„Салаш у Малом риту"