Илија Гутеша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м srpski navodnici |
|||
Ред 26:
За време велике глади у [[Лика|Лици]] [[1874]]. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За [[Босанско-херцеговачки устанак|босанско-херцеговачког устанка]] организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]], али је и Гутеша лично дао велика средства. Године [[1877]]. био је именован чланом „Босанско-херцеговачке народне владе“. [[Никола I Петровић|Црногорски кнез Никола]] одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у [[Српско-турски рат|српско-турском рату]]. Добио је и Српски крст за заслуге.
Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, [[1874]]. и [[1881]]. године биран је у Црквено-народни сабор у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. У службу српске владе ступио је [[25. мај]]а [[1868]]. године. Био је активан и за време [[Невесињска пушка|устанка у Босни]] од [[1875]]. до [[1877]]. године, када је постао председник загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године [[1878]]. постао је члан привремене босанске владе. Био је чланом Трговачко-занатске коморе, подупирајући чланом Хрватског археологичког друштва у Загребу, комесаром Друштва „Човечанство“ за Горњи град, те један од оснивача и чланова управе Осигуравајуће задруге
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре
Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били [[Јован Јовановић Змај]], [[Михајло Полит-Десанчић]], [[Богдан Медаковић]], барон [[Јован Живковић]] и прота [[Манојло Грбић]], који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као „обзораши“, [[1890]]. године.
| |||