Војислав Субботић — разлика између измена

Године 1906. први пут је изабран за председника [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]. Др Суботић је као учесник у ратовима 1912-1918. радио као грађански и у својству војног хирурга. У рату са Бугарима и Балканском рату радио је у позадини, Београду, где су стизали рањеници са бојишта. За време Првог светског рата он је као резервни санитетски пуковник радио у Београду, а потом у [[Ниш]]у. Не желећи да падне у ропство непријатеља, евакуисао се преко [[Албанија|Албаније]], иако је његово здравствено стање било тешко због стенокардичних напада, које га је пратило током остатка живота. Оронуо и ослабио, више није имао своје хируршко одељење, одлази у Париз и Лондон, где је радио (1916-1918) у интералијалној комисији као наш делегат, користећи своја широка познанства у иностраним лекарским круговима. У [[Лондон]]у је одржао предавање "О„О епидемији пегавца у Србији 1914-1915. године.

Године 1916. конструисао је шину за имобилизацију бутњаче и приказао је у Париској академији медицине, због чега је, између осталог и за остале значајне услуге нашег санитета, изабран за члана Парискг хируршкг друштва 1916. године. Др Суботић је био један од првих хирурга у свету који је применио репарацију крвног суда уместо подвезивања. Почетком 1918. он се вратио на [[Крф]] и ставио на располагање министру војном, одакле је отишао у [[Солун]]. Ту му је понуђен безбедан рад у позадини [[Солунски фронт|Солунског фронта]], међутим, он то није прихватио. Тражио је да ради на фронту и изабрао Другу армију, чији је командант био војвода [[Степа Степановић]], и у њој је радио са својим ученицима. Искуство др Суботића и његови савети често су помогли да спасу велики број тешких рањеника. Прешавши Солунски фронт заједно са својим ученицима и сарадницима радио је у "Пољској„Пољској хирушкој болници" у [[Драгоманци]]ма.