Ненад Грујичић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м srpski navodnici |
|||
Ред 27:
Песме су му превођене на руски, енглески, немачки, француски, италијански, шпански, јерменски, пољски, грузијски, арапски, румунски, шведски, чешки, словачки, украјински, мађарски, македонски, русински и словеначки језик.
Грујичићев песнички опус исписан је подједнако у слободном и везаном стиху. Пише и есеје на ту тему. Првом књигом песама ''Матерњи језик'' (два издања), отворио је метапоетске слике језика и свести о чину стварања песме и позиције песника у свету. У другим књигама налазе се и призори урбане и социјалне сваодневице, земне и божанске љубави, универзалних тема, крајишког миљеа и времена. Грујичићева поезија поседује иронична и хуморна сенчења атмосфере. По ширини тема и мотива, употреби језика и примени разноврсних песничких облика и форми, називају га
Осим катрена и дистиха, Грујичић је обновио и унапредио песничке облике: сонет и сонетни венац, терцина и венац терцина, сестина лирика (велика сестина), квинта, малајски пантун... Четири сонетна венца (Жижак, Вихор, Тајац и Цваст) посвећена су Марији Балковој (име у акростиховима), од којих три чине књигу ''Пуста срећа'', која се појавила у три издања и овенчала наградом ''Милан Ракић'' за књигу године. Написао је, поред осталог, десет сонетних венаца који редовно поседују завршни акростих од имена особе или неке појаве.
Ред 101:
* [http://www.dnevnikonline.info/sr-lat/node/16745/ Дивно чудо десетерачког ојкања - интервју ("Дневник", 16.12.2010.)]
* [http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Povelja/XXXV_03/19/show_download?stdlang=it Срећа ти певала, читаоче (песников избор),"Повеља"]
* [http://www.alma.rs/knjizevni-pregled/broj05/kp60.html Покривање куће (поема),
* [http://www.glassrpske.com/kultura/knjizevnost/Nenad-Grujicic-Becarac-je-srpska-bastina/70023.html Бећарац је српска баштина - интервју ("Глас Српске", 5.2.2012.)]
* [http://zuknikolatesla.org/aktuelno/2012/kulturna_bastina_krajisnika_u_srbiji.html Нематеријална културна баштина Срба крајишника у Србији]
| |||