Александар Атанацковић — разлика између измена

м
srpski navodnici
м
м (srpski navodnici)
После рата приступио је београдском [[ФК Партизан|Партизану]] за који је до [[1954]], кад је престао с активним играњем, одиграо 328 утакмица и постигао 99 голова. У дресу Партизана двапут је освајао првенство Југославије [[Првенство Југославије у фудбалу 1946/47.|1947]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1949]] године и двапут [[Куп Југославије у фудбалу 1947.|1947]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]].
 
Уз осам сусрета за екипу Београда и шест за „Б" репрезентацију ([[1940]] — [[1950]]), одиграо је и 15 утакмица за најбољу селекцију [[Фудбалска репрезентације Југославије|Југославије]]. Дебитовао је [[29. септембра]] [[1946.]] у пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Чехословачке|Чехословачке]] (4:2) у Београду, а последњу утакмицу одиграо је [[11. јуна]] [[1950.]] такође пријатељску против [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарске]] (4:0) у [[Берн]]у. Учествовао је на [[Летње олимпијске игре 1948.|олимпијском турниру 1948.]] у [[Лондон]]у, на коме је репрезентација Југославије освојила сребрну медаљу.
 
По престанку с активним играњем [[1954]], радио је у стручном штабу [[ФК Партизан|Партизана]], из кога је позајмљен и био тренер у [[ФК Сарајево|Сарајево]], [[ФК Будућност Подгорица|Будућност]] из [[Титоград]]а и [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]]. Пензионисан је [[1981.]] године.
1.572.075

измена