Миле Недељковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.237.61 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Ред 61:
* Сабор (1984, 1986),
* Новопазарски зборник (1984, 2001, 2006),
* Научни скуп "Стваралаштво„Стваралаштво Димитрија Давидовића" (1985),
* Зборник радова са научног скупа "Стање„Стање и проблеми научноистраживачког рада у области информисања", (1985),
* [[Зборник Сјенице]] (1985–1986),
* Наша штампа (1985),
Ред 87:
* Песничке новине (покренуо 1972 са групом младих књижевника. Главни уредник био 1972–1974, 1979, а у обновљеним Песничким новинама 1980–1987. члан је редакционог колегијума. Када су 2006. по трећи пут обновљене, као посебно заслужан за њихову појаву и постојање, нашао се у редакционом колегијуму где је водио рубрику историјског прегледа);
* [[Сабор народног стваралаштва Србије]] (фолклористички часопис који прати рад културно-уметничких удружења и фолклорних група; главни и одговорни уредник био 1985–2008);
* [[Зборник Сјенице]] (као резултат вишегодишњег научно-истраживачког пројекта САНУ "Рас„Рас и Сопоћани", у којем је учествовао 1984–1986, покренуо са неколико научних радника и културних посленика Сјенице овај научни годишњак, чији је био један од уредника 1985–2003).
 
== Аутор драма: ==
Ред 114:
== Приредио за штампу књиге: ==
* Деловодни протокол Карађорђа Петровића, (Крагујевац – Топола, 1987);
* Народни календар "Шумадија„Шумадија" (Крагујевац, 1993);
* Мемоари принца Томислава Карађорђевића (Топола – Опленац, 1999).
 
Ред 155:
== Рад у оквиру организација и друштава: ==
 
Био је члан Удружења новинара Србије (од 1973), члан Председништва УНС (1985–1987, 2000–2009), члан Етнолошког друштва Србије (1978), члан Удружења фолклориста Србије (1979), секретар Савеза удружења фолклориста Југославије (1986–1987), један од оснивача Задужбинског друштва "Први„Први српски устанак", иницијатор заснивања књижевне награде и истоимене публикације "Одзиви„Одзиви Филипу Вишњићу" и манифестације "Винопије„Винопије", (вино пити а не напити се, оживљавање традиције обележавања Чистог понедељка, почетак ускршњег поста).
Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности СР Србије (1988); први је добитник награде [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] за науку за дело Годишњи обичаји у Срба (1990); за Лексикон народа света је добио Специјалну награду Осмог међународног салона књига у Новом Саду (2002); добитник је награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе, у знак трајног признања за рад и допринос унапређењу новинарства Србије и Црне Горе (2006), Повеље Радио Београда 2 (поводом пола века постојања Радио Београда 2) за дугогодишњу сарадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацију ауторског и критичког радија посвећеног култури и уметности (2008), и Повеље XIV међународног скупа „Власински сусрети” за свестран и значајан допринос на подручју етнологије и афирмације научног стваралаштва (2008).
 
Ред 168:
* ''Задужбина краља Петра I'', Опленац, 1992.
* ''Крст и полумесец - најстрашнија српска раздеоба'', Београд-Бијело Поље, 1993.
* ''Народни календар "Шумадија„Шумадија"'', Крагујевац, 1993.
* ''Календар српских народних обичаја и веровања'', Ваљево, (издања за 1994, 1995 и 1996 годину)
* ''Записи о Шумадији: 1. књига'', Крагујевац, 1996.