Пета пролетерска црногорска ударна бригада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Ред 12:
|официр3=
|официр4=
|битке=[[Борбе за Јајце 1942.]]<br>[[Операција "Вајс„Вајс II"]]<br>[[Напад на Прозор фебруара 1943.]]<br>[[Битка на Неретви]] <br>[[Битка на Сутјесци]]<br>[[Опкољавање 21. армијског корпуса]]
|одликовања=[[Орден народног хероја]]<br>[[Орден народног ослобођења]]<br>[[Орден братства и јединства]]
}}
Ред 30:
У противофанзиви Главне оперативне групе са Неретве на исток борећи се прешла је пут од [[Прењ]]а до [[Никшић]]а и [[Подгорица|Подгорице]]. Најпре је учествовала у обрамбеним борбама на левој обали реке [[Неретва|Неретве]] и штитила наступање главних снага. Водила је тешке борбе за ослобођење и обрану [[Невесиње|Невесиња]] (марта и априла), па извршила напад на Плану. У боју на Јаворку ([[1. мај|1]]-[[2. мај]]а), заједно са [[Друга пролетерска ударна бригада|Другом пролетерском]] и [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четвртом црногорском бригадом]], разбила је неколико батаљона италијана и четника. После тога деловала је око Никшића и Подгорице. Њена два батаљона учествовала су у борбама са јаким четничким снагама у [[Пипери]]ма, а у боју код [[Биоче|Биоча]] у разбијању 383. италијанског пука.
 
У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] на правцу [[Никшић]]-[[Шавник]] водила је огорчене борбе са снагама [[7 СС дивизија|7. СС дивизије "Принц„Принц Еуген"]], па исцрпљујуће борбе на реци [[Комарница (река)|Комарници]] и на [[Дурмитор]]у. Од [[4. јун|4.]] до [[13. јун]]а њени задаци постали су нарочито тешки: заједно са [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Првом далматинском]] и [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећом санџачком бригадом]] образовала је главну заштитницу снага Главне оперативне групе, осигуравала [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу]] и имала за задатак да се на погодном месту пробије из окружења. Најтеже борбе водила је [[11. јун|11]], [[12. јун|12.]] и [[13. јун]]а. У тешким борбама [[11. јун|11]]. и [[12. јун]]а на [[Вучево|Вучеву]] под [[Маглић (планина)|Маглић]]ем, код Боровна, одбијени су јаки непријатељеви удари. Истовремено је део снага покушао да успостави мостобран на левој обали реке [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. Бригада је, у саставу [[Трећа ударна дивизија|Треће ударне дивизије]], [[13. јун]]а прешла Сутјеску и уз херојски напор покушала да пробије непријатељев обруч. У судару с неуспоредиво јачим снагама [[7 СС дивизија|7. СС]], [[118. ловачка дивизија (Немачка)||118. дивизије]] и других непријатељских јединица, била је разбијена. Изгубила је око 600 бораца.
 
Од [[13. јун]]а до [[11. септембра]] [[1943]]. године снаге ове бригаде деловале су раздвојено - два батаљона била су у саставу бригаде у источној [[Босна (област)|Босни]] (долина [[Криваја (река у Босни и Херцеговини)|Кријаве]], [[Озрен (планина у БиХ)|Озрен]], [[Коњух]], [[Звијезда]], [[Подроманија]], [[Фоча]]), па у северној [[Херцеговина|Херцеговини]] и западној [[Црна Гора|Црној Гори]], а остали делови били су стално у Црној Гори. Од септембра до краја [[1943]]. године бригада је имала значајну улогу у стварању и одбрани слободне територије у западној Црној Гори, долини [[Зета (река)|Зете]] и [[Стара Црна Гора|старој Црној Гори]], као и у разоружавању италијанских снага и преласку делова дивизије "Тауринензе„Тауринензе" на страну [[НОВЈ]]. Од нарочитог је значаја била борба за уништење Главног четничког штаба за Црну Гору, Боку и Санџак и четничког штаба јужног фронта (од [[14. октобар|14.]] до [[18. октобра]]).
 
Од јануара до средине априла [[1944]]. године бригада је била ангажовала делом снага у долини [[Зета (река)|Зете]], а делом у северној [[Црна Гора|Црној Гори]]. Почетком априла, поред осталог, учествовала је у борбама на сектору [[Подгорица]]-[[Даниловград]]. У априлу и мају водила је тешке борбе за обрану слободне територије у североисточној Црној Гори. Истакла се у [[Мојковачка операција 1944.|Мојковачкој операцији]], на [[Јадовник]]у и у прихвату [[Друга пролетерска дивизија|Друге пролетерске]] и [[Пета крајишка дивизија|Пете крајишке дивизије]] које су се повлачиле из [[Србија|Србије]]. У [[Андријевичка операција 1944.|Андријевичкој]] и [[Дурмиторска операција 1944.|Дурмиторској операцији]] водила је жестоке борбе у долини Зете и била на тежишту одбране у борбама на правцу [[Подгорица]]-[[Колашин]]-[[Мојковац]].
 
Јануара [[1945]]. године бригада је прешла у источну [[Босна (област)|Босну]] и учествовала у борбама на правцу [[Калиновик]]-[[Сарајево]], а потом до [[6. април]]а у [[Сарајевска операција 1945.|Сарајевској операцији]]. Од ослобођења Сарајева до краја рата најпре је деловала у [[Босанска крајина|Босанској крајини]], затим је била ангажована у [[Карловачка операција 1945.|Карловачкој операцији]], па у ликвидацији снага немачке групе армија „Е" у [[Словенија|Словенији]].
 
Као једна од првих шест [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]], као јединица која је три пута имала веома значајну улогу у заштити рањеника, низа војних успеха и значајног политичког рада два пута је попуњавана борцима из других република ([[1942]]. из [[Далмација|Далмације]] и [[Босна (област)|Босне]], а [[1945]]. из [[Србија|Србије]]); [[1942]]. у њеном саставу је био Зијаметски батаљон из Босне, а [[1944]]/[[45]]. батаљон састављен од грађана [[СССР]]-а који су побегли из немачког заробљеништва. У јединицама ове бригаде било је и доста [[Италијани|Италијана]], [[Албанци|Албанаца]] и припадника других народности.