Спринт (атлетика) — разлика између измена

м
Враћене измене 46.33.195.240 (разговор) на последњу измену корисника DarafshBot
Нема описа измене
м (Враћене измене 46.33.195.240 (разговор) на последњу измену корисника DarafshBot)
У брзом трчању се се такмичили još стари [[Грци]] на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]], на стази дугој један [[стадиј]] (192,27 м). Око 1800, спринтерско трчање се среће у [[Енглеска|Енглеској]], где су [[1806.]] забележени први службени резултати, када је извесни -{Grmley}- претрчао стазу од 120 јарди за 12 секунди. На атлетском првенству Енглеске [[1866.]] постигнут је резултат од 10,5 на 100 и 55,0 на 440 јарди. Године 1880 -{C. G Wood}- је постигао за то време изванредан резултат од 21,8 сек. на 220 јарди.
 
Од 1890. [[САД|амерички]] спринтери презуизмају примат у спринту и само га повремено губе. Почевши од [[Артур Дафи|Артура Дафија]] који је [[1902.]] претрчао 100 јарди за 9,6 секунди, који је у својој књизи „Како спринтовати“ препоручио спринтерима два тренинга дневно: ујутро и увече, па преко [[Чарлс Падок|Черлса Падока]], [[Еди Толан|Едија Толана]], [[Перси Вилијамс|Персија Вилијамса]], [[Ралф Меткалф|Ралфа Меткалф]], [[Џеси Овенс|Џесија Овенса]] до 1972, када су [[Џим Хејнс]], [[Еди Харт]] и [[Рејнолд Робинсон]] трчали први пут 100 метара испод 10 сек. Примат америчких спринтера је заустављен [[2005.]] године, када га преузимају атлетичари Јамајке од којих [[Јусејн Болт]] држи садашњи светски рекорд 9,58 сек (prosjecno je prelazio 10.43 metra u jednoj sekundi dok je maksimalna brzina kojom se kretao iznosila 45 km/h)
 
== Врсте спринта ==