Године [[1908]]. Ноли је почео студије на [[Харвард]]у, стекавши диплому [[1912]]. године. Вратио се у Европу да потпомогне албанску независност, крочивши у Албанију први пут [[1913]]. године. Вратио се у САД током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], служивши као вођа [[организације ВАТРА]] организације, која га је стварнозаиста направиладовела лидеромна место вође албанске [[Дијаспора|дијаспоре]]. Његови дипломатски напори у САД и Женеви су стекли су подршку предсједника [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]] за независну Албанију, и [[1920]]. године остварили чланство нове државе у младом [[Друштво народа|Друштву народа]]. Иако је Албанија већ прогласила [[Декларација о независности Албаније|своју независност 1912.]] године, чланство у Друштву Народа је предвиђало државу са међународним признањем, коју она до тада није успјела да добије до тада. Године [[1921]]. Ноли је ушао у албански парламент као представник либералне ВАТРА партије, водеће либералне партије у земљи. Служио је кратко као министар иностраних послова у влади Џафера Ипија. Године [[1923]]. је хиротонисан за епископа новопрокламоване аутокефалне Албанске православне цркве. Ово је био период интензивних превирања у земљи између либерала, заступљених од ВАТРЕ, и конзервативаца, вођенихкоје одје премијераводио премијер [[Ахмед Зогу|АхмедаАхмед ЗогуаЗогу]]. Послије неуспјелог атентата противна Зогуа, конзервативци се свете убиством другог популарног либералног политичара, Авни Рустемија. Нолијев говор на Рустемијевом погребу био је тако снажан да су присталице либерала устале против Зогуа и приморале га да побјегне у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]] у марту [[1924]]. године. ЗогуЗогуа јесу кратконакратко наслијеђеннаслиједили одтаст странеШефкет свог таста, Шефкета Верлација;Верлаци и одлиберални либералногполитичар политичараИлиаз Илиаза Врионија,Вриони. Ноли је именован за премијера и регента [[17. јул]]а [[1924]]. године.
