Игмански марш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Ред 13:
Штаб Прве пролетерске бригаде није претпостављао да ће непријатељ прекинути офанзиву. С обзиром на то да су II и V батаљон претрпели велике губитке, а непријатељ показао да располаже јаким снагама, штаб није желео да се упушта у нове борбе и повукао је јединице даље од непријтеља. Штаб је проценио да бригади прети опасност тактичког опкољавања и због тога је закључио да треба напустити ту територију пре него непријатељ почне нова дејства. При томе је морао водити рачуна и како да изврши наређење Врховног штаба - да са делом бригаде пређе на [[Јахорина|Јахорину]].
 
У тражењу решења како да се продре јединицама према Јахорини, штабу су се наметнуле две могућности: или кренути правцем којим је прошао Врховни штаб, или покушати правцем западно од [[Сарајево|Сарајева]]. Није долазило у обзир извлачење из окружења на исток или север, јер је непријатељ показао да на тим правцима има јаке снаге, главнине 342. и 718. немачке дивизије и неколико батаљона [[Домобрани|домобрана]]. Такође је било ризично кренути на запад, преко реке Босне, јер је непријатељтамо поставио групу "Вареш"„Вареш“, која је очекивала [[Партизани|партизанске снаге]], ако буду одступале тим правцем. Штаб је, даље, претпостављао да ће [[Прва пролетерска ударна бригада|бригада]], уколико крене правцем којим је прошла колона Врховног штаба, вероватно наићи на заседе, а узео је у обзир и то да је непријатељ рашчистио путеве од снега и оспособио их за кретање моторизације од Сарајева ка [[Рогатица|Рогатици]], што би му, уколико дође до борбе, омогућило да брзо и лако концентрише јаке снаге и маневрише њима.
 
У таквој ситуацији штаб је размотрио могућност пробоја на југ, западно од Сарајева, правцем Висовац-Семизовац-Осијек-Игман. Тај правац је нешто дужи, два пута сече комуникације које од Сарајева воде ка [[Славонски Брод|Славонском Броду]] и [[Мостар|Мостару]], требало је прећи [[Босна (река)|реку Босну]], што је у то доба године било једино могуће преко моста код Семизовца или Рељева, пут води преко непосредне околине Сарајева, поред аеродрома Рајловац, дужином од око 10 километара, што омогућава непријатељу брзу интервенцију из [[Сарајево|Сарајева]]. Међутим, тим правцем се избија на територију [[Калиновички НОП одред|Калиновичког НОП одреда]], у рејону Трнова и [[Калиновик]]а одакле се може брзо успоставити веза са Врховним штабом. Поред тога штаб је рачунао да непријатељ у Сарајеву не може имати јаке снаге, јер су оне ангажоване у источној [[Босна|Босни]], а и да ће постићи потпуно изненађење. Уколико непријатељ и открије бригаду не може претпоставити да се она креће кружном путањом око Сарајева па да је сачека на крају те путање. Највероватније би непријатељ покушао да интервенише тамо где се бригада већ појавила а тада би могао само да је гони, пошто би она већ прошла кроз то место. Штаб бригаде је претпостављао да ће лако и брзо ликвидирати мале посаде на мосту на реци Босни и у другим местима на путу, о чему је добио податке од Црновршког партизанског батаљона. Све те околности су утицале да штаб донесе одлуку да своје јединице поведе из Кнежине и Имамовића на марш правцем Пусто Село-Висовица-Грабљива Њива- Вогошћа-Рељево-Осијек-Игман-Брезовица-Велико поље-Пресјеница, тј преко Сарајевског поља, поред аеродрома у Рајловцу, надомак непријатељских касарни у [[Сарајево|Сарајеву]], и кроз места у којима су биле непријатељске посаде.
Ред 20:
 
== Припреме за марш ==
Одлука штаба [[Прва пролетерска ударна бригада|бригаде]] је због своје необичности, смелости и проницљивости, изгледала лакше остварљива него што је то реално било. Било је чак и таквих оптимиста који су сматрали да се у једном даху може из села Гајева прећи Сарајевско поље и Игман. Али штаб бригаде је другачије мислио. Још једном се консултовао са командантима батаљона о извршењу марша, чланови штаба обилазили су батаљоне и проверавали да ли је бригада спремна да га изведе. Командант бригаде [[Коча Поповић]] није прихватио сугестије да се марш изведе "без„без прекида" већ је одлучио да се бригада прикупи у рејону Црни Врх-Висовица-Грабљива Њива.
 
Батаљони су се прикупили [[26. јануара]] и припремили за најдужу етапу марша. Борци су проверили оружје и опрему и сушили мокру одећу. Коњи су растерећени сувишног терета. У припремама за марш истицао се нарочито I (црногорски) батаљон, јер је његов командант, [[Петар Перо Ћетковић|Перо Ћетковић]], бивши официр планинских јединица, најбоље знао како се то ради. Он је наредио борцима да се утопле најбоље што могу, да обућу намажу лојем, да изваде затвараче из пушака и носе их у џеповима, да се не би замрзли, и дао још много корисних савета.