Крајстчерч — разлика између измена

м
Разне исправке
м (исправљање правописних и других грешака)
м (Разне исправке)
Област којом руководи градско веће града Крајстчерча има популацију од око 377.000 становника (процена из 2010-те године), која је чини другом по величини и насељености у земљи (после Окланда), и највећом на Јужном Острву. Шира градска зона броји око 390,300 становника.
 
Демографска слика града је јако шаренолика. По последњем изјашњавању становништва овог подручја, приметан је раст оних који се изјашњавају као "новозеланђани"„новозеланђани“, а велика већина изјашњених "новозеланђана„новозеланђана" припада белој етничкој групи. Отприлике око 62% укупне домородачко-пацифичке групе становништва које живи на Јужном Острву, живи у Крајстчерчу и Кантерберију, што представља око 11,500 људи. Популација самоанаца чини око половину ове групе, док другој половини припадају становници Кукових Острва, Фиџија, Токелауа, Ниуеа и Тонге.
 
== Имиџ града и Историјске чињенице ==
'''Град башта'''
 
Градске власти Крајстчерча су донеле одлуку да град наставе да уређују и изграђују у складу са прописима који би задовољили критеријум према којем би град био проглашен "Градом„Градом башта и цвећа" а што је за последицу имало трошак од 2 милиона новозеландских долара, као и низ прописа, попут оног да се градска бизнис зона површински значајно умањи, да се лимитира висина зграда у центру града, као и уступи већи простор зеленим површинама и парковима.
 
'''Ботаничка башта'''
 
Систем трамвајских линија у Крајстчерчу представља својеврстан историјски споменик који граду даје посебан печат. Трамвајски систем је уведен 1882. године када су били вучени коњима, док су исти замењени електричним трамвајима почетком 20-тог века (1905. године). Последња трамвајска линија је укинута 1953. године, када је целокупан систем градског превоза био замењен аутобусима.
Одлуком градског већа да се град у већој мери окрене развијању туризма, фебруара 1995. године је поново стављена у функцију једна трамвајска линија дужине 2,5 километара, са неколико оригиналних трамвајских кола претворених у покретне кафиће и средство за превоз туриста, која и данас дан успешно фунционише, и једина је такве врсте у овом делу света (слична таква постоји још и у Сан Франциску у Калифорнији). Овај мали али јако значајан детаљ у мозаику који чини комплетну слику централног градског језгра, даје граду својеврстан шмек енглеског градића (упркос чињеници да град са околином има тек нешто мање од пола милиона становника), а у очима туриста га чини "најевропскијим„најевропскијим градом" у Аустралазији.
Поред поновног враћања трамваја на градске улице, у граду је отворен и музеј посвећен градском трамвајском систему који је својевремено био један од најупечатљивијих градских специфичности.
 
Зграда музеја је направљена 1870. године у новом готском стилу, који је нарочито био популаран у том периоду, узимајући у обзир чињеницу да је највећи део зграда из тог периода, био грађен управо у том архитектонском стилу.
 
'''Римокатоличка катедрала "Светог„Светог Духа"'''
 
Католичка катедрала "Светог„Светог Духа"Духа“, лоцирана у самом центру града, представља један од најмонументалнијих ренесансних црквених објеката у Аустралазији, и сматра се да је грађена по узору на катедралу Сент Винсент де Пола која се налази у Паризу. Црква представља центар римокатоличке епархије Крајстчерча, као и центар бискупије.
 
'''Англиканска катедрала "Христова„Христова Црква"'''
 
Англиканска катедрала "Христова„Христова Црква" по којој је и сам град добио име, сматра се најзначајнијим историјским објектом у граду. Изграђена је у другој половини 19-тог века на централном градском тргу, названом по самој катедрали (катедралски трг), и то након званичног добијања статуса града. Грађена је по узору на истоимену катедралу у Оксфорду у Енглеској (који се између осталог, налази у истоименој провинцији (Кантербери) по којој је и област на Новом Зеланду чије је средиште Крајстчерч, добио име. Катедрала је седиште бискупије те области.
 
У фебруару 2011-те године, након снажног земљотреса који је погодио град и његову непосредну околину, а износио је преко 6 степени рихтерове скале, по други пут у историји је срушио чувени торањ који се поносно уздизао над градским цетром, значајно оштетио објекат, и тиме ненео непроцењиву штету самом граду и његовој историјској архитектонској позадини у чијем самом врху је био објекат катедрале који је био својствен симбол града.
Земљотрес се догодио у току радног дана, што је резултирало смрћу 181 човека, укључујући и једног српског држаљанина.
 
Овај немили догађај је изазвао прво икада објављивање ванредног стања на нивоу читаве државе, а последице земљотреса су поред људских жртава, биле катастрофалне и по градску инфрастуктуру. Неколико високоетажних модерних објеката у самом центру града се срушило, градска англиканска катедрала по којој је град био препознатљив је по први пут у историји у потпуности остала без свог чувеног каменог торња док је и сама црква претрпела значајне последице, католичка базилика "Светог„Светог Духа" је такође изгубила оба торња и претрпела велику штету, док је 70% градске насељене зоне било поплављено, и остало без струје и воде.
 
Недуго након земљотреса, и неколико афтершокова (од којих је највећи био 13. јуна 2011. када није било људских жртва и значајније штете), услед великих издатака које је обезбедила држава, град се убрзано обнавља. Музеји су поново отворени, као и приступ централној градској зони, а централна градска катедрала заједно са торљем ће у догледно време бити обновљена, и унапређена како се овогодишњи сценарио не би поново догодио.
1.572.075

измена