Омиш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Automated import of articles - append on top |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Град у Хрватској
| назив = Омиш
| слика = Omish 2004.JPG
| опис_слике = Омиш, ушће [[Цетина|Цетине]]
| градска_застава =
| грб =
Ред 14:
| година_агломерација = 2011
| густина =
| површина = 266,20
| гшир = 43.444
| гдуж = 16.692
| надм_висина = 3
| дан_града =
| градоначелник = ▼
'''Омиш''' је град у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Сплитско-далматинска жупанија|Сплитско-далматинској жупанији]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 14.872 становника, а у самом насељу је живело 6.387 становника.<ref>{{Cite web |url= http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/htm/h11_RH.html|title= Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.|accessdate= 29. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Државни завод за статистику Републике Хрватске}}</ref>▼
| поштански_код = 21310
| позивни_број = (0)21
| регистарска_ознака = -{ST}-
| веб-страна = [http://www.omis.hr/Default.aspx omis.hr]
▲| градоначелник = Иван Шкаричић ([[ХДЗ]])
|
}}
▲'''Омиш''' је град у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Сплитско-далматинска жупанија|Сплитско-далматинској жупанији]]. Налази се у [[Далмација|Далмацији]] на ушћу ријеке [[Цетина|Цетине]] у [[Јадранско море]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 14.872 становника, а у самом насељу је живело 6.387 становника.<ref>{{Cite web |url= http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/htm/h11_RH.html|title= Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.|accessdate= 29. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Државни завод за статистику Републике Хрватске}}</ref>
==Становништво==
Линија 62 ⟶ 41:
У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за владавине римских царева [[Тиберије|Тиберија]] и [[Клаудије|Клаудија]], а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.
== Референце ==
{{reflist}}
==Спољашње везе==
| |||