Сочица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м srpski navodnici |
м Разне исправке |
||
Ред 19:
== Историја ==
<!--'''Војводство Србија и Тамишки Банат''' је назив за круновину Аустријског царства која је постојала на подручју данашње [[Војводина|Војводине]] између [[1849]]. и [[1860.]] године. Круновина је формирана у складу са привилегијама које је аустријски цар дао Србима [[1691.]] године, а које су признавале право Срба на аутономну територију у оквиру Хабсбуршке Монархије. Некадашње подручје ове круновине је данас подељено између Србије, Румуније и Мађарске.
На територији круновине су у службеној употреби била два језика: немачки и „илирски" (српски), а већина грађанских и војних заповедника били су Немци, иако су у администрацији покрајине у већем броју били заступљени и Срби. У оба службена језика су се користила два различита назива за круновину: „Војводство Србија и Тамишки Банат" и „Српска Војводина и Тамишки Банат" (односно на немачком: -{"Woiwodschaft Serbien und Temescher Banat" и "Die serbische Wojwodschaft und das temeser Banat").}-
'''Тамишки Банат''' ([[немачки језик|немачки]]: ''-{Temeswarer Banat''}-, [[румунски језик|румунски]]: ''-{Banatul Timişoarei}-'', [[мађарски језик|мађарски]]: ''-{aTemesi Bánság}-'') је био назив за [[Хабсбуршка монархија|хабсбуршку]] покрајину, која је постојала од 1718г. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег [[Банат]]а, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је [[Темишвар]].
Линија 28 ⟶ 29:
Касније, кроз дуги низ година, ништа се не зна о овоме месту. На карти [[Банат]]а из 1723-1725г. Сочица -{(Schozischa)}- је насеље. исто тако и на карти из [[1761]]г. Али зато у црквеним конскрипцијама из [[1713]]г., и политичкоадминстратривним из [[1717]]г., не помиње Сочица
Солчици
Црква је из средине 19-тог века. Године -{1854}-. пописано је 845 становника; повришина катастралне општине имала је 3109 ланаца,(1. ланац је 56 [[ар]]и.)а бивши алодијални посед 1207 ланаца.[[1865]]г. било је 155 малопоседника и 2 великопоседника. Општински атар обухватао је 3146 ланаца. Године [[1865]]. било је 108 ланаца винограда, а [[1884]]г. већ 498 ланаца. Цео тај комплекс винограда уништен је 1886г. од филоксере.
Линија 165 ⟶ 166:
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
* Историјиски
* -{A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)}-
* -{Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.}-
| |||