Архат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато fr:Rakan
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Архат''' ([[санскрит]]: अर्हत् ''arhat'') или '''арахант''' ([[пали]]: ''arahant'') значи вредан, частан, достојан. Реч арахант ("часни") се употребљавала у древној [[Индија|Индији]] за исказивање поштовања, слично као израз "велечасни„велечасни" у хришћанству. У Риг-веди овај термин се користи за божанство [[Агни]]ја (II, 3. 3). Њиме је ословљаван и [[Махавира]], утемељитељ [[ђаинизам|ђаинизма]]. Касније је израз стекао посебну употребу у будизму.
 
== Арахант у будизму ==
{{будизам}}
У будизму постоје четири различита ступња духовног достигнућа:
* сотапана - "онај„онај који ступа у ток"
* сакадагами - "онај„онај који се једном враћа"
* анагами - "неповратни„неповратни" и
* арахант
 
Арахант означава појединца који је достигао крајњи ступањ духовног развоја; који је ослобођен нечистоћа, који се ослободио свих десет окова који везују ум за круг препорађања, чије је срце ослобођено менталних нечистоћа и који се неће више препорађати. То је Будина титула и највиши ниво међу његовим следбеницима.<ref>[http://www.yu-budizam.com/glossary.html Rečnik pali i budističkih termina]</ref>
 
Арахантом се сматра онај код кога су умртвљене све асаве, или "приливи"„приливи“, који умножавају [[карма|карму]] продужавајући [[постојање]] у чулној сфери. Док је постизање прва три ступња могуће и световњацима, постизање четвртог од стране неког световњака сматрало се крајње неуобичајеним. Међу цејлонским будистима сматра се да световњак који достигне арахантство треба сместа да приступи монашком реду ([[сангха|сангхи]]). Према Буди, жене поседују једнаку способност да постану араханти као и мушкарци<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>. У Тхеригатхи се наводе бројни примери монахиња које су достигле араханство. У Будино доба и непосредно потом, од араханата се није очекивало повлачење из света. Араханти су обично настављали да живе у оквиру људског друштва без себичних побуда. Али, пошто је традиција индијског аскетизма била снажно наклоњена повлачењу из световног живота, већ [[рани будизам]] бележи примере араханата усамљеника<ref>E. Conze, Buddhist Thought in lndia (1962), str. 166-169; 234-236.</ref>.
 
Међу [[теравада|теравадинима]] је запажена склоност ка дубоком уважавању араханата. Махасангхикина школа је критиковала овакво величање и установила да извесни појединци, за које се сматрало да су араханти, у ствари испољавају бројне несавршености. Ове критике је изрекао [[Махадева]]. Критиковање арахантства наставила је махајанска школа, на основу чињенице да нирвана коју араханти постижу представља само престанак асава, а не потпуно просветљење ([[самбодхи]]). По [[махајана|махајанским]] будистима идеал [[бодисатва|бодисатве]] надређен је идеалу арахантства<ref name=autogenerated1 />.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Архат