Алексеј Јелачић — разлика између измена

м
Разне исправке
м (srpski navodnici)
м (Разне исправке)
==Научна и публицистичка делатност==
 
Од [[1909]]. до досељења у Југославију Јелачић је објавио неколико [[историја|историјских]] радова, серију књижевних приказа и прегледа у разним кијевским часописима и новинама, те серију многобројних изворних чланака из руске и опште историје у енциклопедији „Нови Энциклопедический Словарь Ефрона"Ефрона“, почев од св. V., [[Санкт Петербург]] 1911-.
 
По доласку у Југославију брзо овладава [[српски језик|српским језиком]] и постаје плодан писац. У многим дневним новинама пише о револуционарним збивањима у [[Русија|Русији]], а у загребачкој „Новој Европи"Европи“ годинама је објављивао чланке из руске историје. О његовом значају у тадашњем друштву сведочи енциклопедијски чланак о њему у познатој „Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој"<ref>
|Станоје Станојевић уредник, „[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.</ref>.
 
У својим радовима пише противбољшевички. [[Мирослав Крлежа]] у часопису „Књижевна република"република“ оштро је нападао Јелачића као „активног контрареволуционара"контрареволуционара“ и „генералску прирепину"<ref>
|Мирослав Крлежа, Књижевна република, 2 ()1924-25) 11/12, стр. 555-556; 3 (1926) 1, стр. 47-51; 2, стр. 82-98.</ref>. Због таквих својих стајалишта Јелачић је за време комунистичке Југославије најчешће прешућиван.
 
Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе [[Историја Пољске|пољске]] и [[Историја Чешке|чешке]] историје. Целовита библиографија његових радова до данас није израђена. Списак његових радова до [[1925]]. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а [[Јосип Пејин]] је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије, Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од [[1922]]. године.
 
Од [[2007]]. године најзначајнија Јелачићева дела објављују се на интернету, а објављено је и неколико штампаних издања „Историје Русије"Русије“ и „Историје Пољске“.
 
== Избор из библиографије ==
* Енциклопедија српске историографије, приређивачи Раде Михаљчић и Сима Ћирковић, Београд 1997., чланак „Алексије Јелачић".
* Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", Загреб 1925.
* Станоје Станојевић уредник, „[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка"словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
* Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49", Загреб 1979.
* Хрватски биографски лексикон.
1.572.075

измена