Никола Граовац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
Рођен је у [[Лика|Лици]], у селу [[Вребац]] код [[Госпић]]а 1907. године као 14-то, најмлађе дете у кући Граовчевих. Основну школу је завршио у сеоској школи у Вребцу а услове за даље школовање није имао. Са 15 година је дошао у [[Београд]], као пуки печалбар где је мукотрпно радио како би сам преживео а део зараде слао породици у Лици. Радио је свакојаке послове од рада на грађевини, преко баштованских послова, до помоћних послова по кућама. Тешко је долазио до посла јер није могао да издржи конкуренцију снажних одраслих људи с обзиром да је био дете. Први стални посао који је добио, био је посао у стругари у Жељину, а други у ливници у Зрењанину. Покушао је да изучи столарски занат у Београду али му родитељи нису дали сагласност јер за време изучавања заната није имао никаквих прихода. На његову срећу нашао је посао у Дентал депоу Макса Мошића где је ради разнородне послове од пријема и дистрибуције зубарског материјала до монтирања апарата у зубарским ординацијама. Посао му је био интересантан и динамичан што је одговарало његовој природи, газда је био коректан човек, тако да је млади Граовац почео да води један нормалан грађански живот. Поред редовног посла радио је и као домар у згради у којој је становао тако да је имао и додатни приход. По природи скроман, а имајући циљ у животу да постане сликар и ради посао који највише воли, штедео је и припремао се за сликарску школу. У то време најпознатија сликарска школа у Београду је била школа сликарства у атељеу [[Јован Бијелић|Јована Бијелића]]. Граовац је ступио у контакт са тада већ славним уметником и након свестраног тестирања Бијелић је решио да га прими у школу. Преселио се [[1932.]] године у Бјелићев атеље који се налазио на тавану -{II}- мушке гимназије у Београду. Поред дружења са својим професором Бијелићем, Граовац је у овој школи долазио у контакт и са осталим полазницима ове школе тако да је ту настао читав низ пријатељстава која су трајала до краја живота<ref>Ристић, Вера (2007.). Никола Граовац 1907-2000. Монографија (на ((sr))). Опленац, Топола-Србија: Задужбина Краља Петра I, 163 стране. ISBN 978-86-80647-24-1.</ref>. <br />
 
Први пут је излагао на колективној изложби [[1933]]. године, да би већ [[1934.]] године заједно са још троје ученика Бијелићеве школе (Даница Антић, Алекса Челебоновић и Јурица Рибар) направио заједничку изложбу која је наишла на изванредан пријем како код публике тако и код критике. Ова група уметника је касније популарно названа група „Четворица"„Четворица“ иако никада није имала званичну форму. Прву самосталну изложбу Граовац је имао [[1935]]. године у [[Павиљон Цвијета Зузорић|Уметничком павиљиону Цвијета Зузорић]] у Београду. Са групом * [[Уметничка група Облик|"Облик"Облик“]] излагао је [[1938.]] године иако није био њихов званични члан, да би са групом „Десеторо" (Десеторица) [[1940.]] године излагао у [[Београд]]у и [[Загреб]]у. Био је изузетно плодан сликар који је живео од сликарства. Опус му броји око 10.000 слика које се налазе у званичним институцијама, многим установама, предузећима и приватним збиркама и колекцијама. Последња његова самостална изложба је приређена у пролеће [[1998]]. године у просторијама [[Удружење ликовних уметника Србије|Удружења ликовних уметника Србије]] УЛУС-а у Београду.
 
Поред сликарства Никола Граовац је имао још једну пасију, то су били стари сатови, у атељеу су му били окачени на зидовима и стајали на полицама. Сакупљао их је и сам их поправљао и доводио у исправно стање.<br />
Ред 67:
 
== Признања ==
* [[1937.]] награда "Ђурица„Ђурица Ђорђевић"Ђорђевић“,
* [[1937.]] награда „Политике"
* [[1964.]] Октобарска награда Новог Сада,