Николај Римски-Корсаков — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 17:
| награде=
}}
'''Николај Андрејевич Римски-Корсаков''' ({{јез-ру|Николай Андреевич Римский-Корсаков}}; [[18. март]] [[1844]] — [[21. јун]] [[1908]]) је био [[Русија|руски]] композитор, један од петорице композитора познатих као
== Биографија ==
[[Слика:Walentin Alexandrowitsch Serow 004.jpg|мини|250| Николај Римски-Корсаков, портрет Валентина Серова ([[1898]])]]
[[Слика:Rimsky-Korsakov by Repin.jpg|мини|Портрет Римски-Корсакова, аутора [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]].]]
Николај Римски-Корсаков је рођен у [[Тиквин]]у, 200 -{km}- источно од [[Санкт Петербург]]а, у аристократској породици. Рано је испољио музички таленат, али је студирао на Руској поморској академији у Санкт Петербургу. Након окончања студија придружио се Руској морнарици. Године [[1861.]] упознао је [[Милиј Балакирјев|Милија Балакирјева]] и тада је почео озбиљније да се бави музиком. Балакирјев га је охрабривао да компонује и подучавао га је музици док није био на мору. Преко Балакирјева је упознао друге композиторе групе која је постала позната као
Године [[1871]], и поред тога што се образовао унутар
Од [[1883.]] до [[1894.]] године Римски-Корсаков је радио као члан Дворског хора. Тај положај пружио му је прилику за проучавање музике [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Такође је постао диригент и руководио је симфонијским концертима под покровитељством [[Митрофан Бељајев|Митрофана Бељајева]], као и програмима у иностранству.
Ред 36:
== Музика ==
Римски-Корсаков је био плодан композитор. Највећи део његовог композиторског рада припада опери. У његовом опусу постоји 15 опера, међу којима се издвајају ''Бесмртни Кашчеј'' и ''Бајка цара Салтана''. Теме његових опера су у опсегу између историјских мелодрама као што је ''Царева невеста'', народних опера као што је ''Мајска ноћ'' и бајки као што је ''Сњегурочка''. Опере се у преплитању стварног и фантастичног позивају на народне мелодије, реалистичне рецитале, лирске звуке и вештачки конструисане хармоније са упечатљивим оркестарским експресијама. Већина опера Римског-Корсакова су и дан-данас на стандардном репертоару у Русији. Најпознатији одабир из његових опера је
Међутим, статус Римског-Корсакова на Западу је базиран на његовим оркестарским делима, међу којима се истичу ''Шпански капричо'', ''Руска васкршња увертира'' и симфонијска свита ''[[Шехерезада]]''. Осим тога, Римски-Корсаков је компоновао уметичке песме, камерну и концертну музику, и велики број хорских дела, како световних, тако и црквених.
Ред 91:
Током деценија проведених на Конзерваторијуму у [[Санкт Петербург]]у, Римски-Корсаков је одшколовао многе композиторе који су касније стекли славу, међу којима [[Александар Глазунов|Александра Глазунова]], [[Сергеј Прокофјев|Сергеја Прокофјева]], [[Игор Стравински|Игора Стравинског]] и [[Артур Кап|Артура Капа]].
Заоставштина Римског-Корсакова превазилази његове [[Композиција (музика)|композиције]] и његову професорску делатност. Његови неуморни напори у коректури дела других чланова
Док је његово залагање за колеге за сваку похвалу, оно није прошло без проблема код музичке критике. Након смрти [[Модест Мусоргски|Модеста Мусоргског]] [[1881.]] године, Римски-Корсаков је преузео на себе задатак да ревидира и употпуни неколико његових музичких комада. У неким случајевима те верзије су помогле у ширењу дела Мусоргског на Запад, али је Римски-Корсаков био оптуживан за педантерију у
Иако се опере Римског-Корсакова ретко изводе изван [[Русија|Русије]], музика се у великој мери изводи преко оркестарских свита које је сам саставио, посебно у случају ''Младе'', ''Бајке цара Салтана'' и ''Златног петлића''.
|