Николај Римски-Корсаков — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 17:
| награде=
}}
'''Николај Андрејевич Римски-Корсаков''' ({{јез-ру|Николай Андреевич Римский-Корсаков}}; [[18. март]] [[1844]] — [[21. јун]] [[1908]]) је био [[Русија|руски]] композитор, један од петорице композитора познатих као "Велика„Велика петорка"петорка“, и професор [[Музичка хармонија|хармоније]] и [[оркестрација|оркестрације]]. Био је познат по наклоности према народним и бајковитим темама и по својој изванредној вештини оркестрације, на коју је могла утицати његова [[синестезија]].
 
== Биографија ==
[[Слика:Walentin Alexandrowitsch Serow 004.jpg|мини|250| Николај Римски-Корсаков, портрет Валентина Серова ([[1898]])]]
[[Слика:Rimsky-Korsakov by Repin.jpg|мини|Портрет Римски-Корсакова, аутора [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]].]]
Николај Римски-Корсаков је рођен у [[Тиквин]]у, 200 -{km}- источно од [[Санкт Петербург]]а, у аристократској породици. Рано је испољио музички таленат, али је студирао на Руској поморској академији у Санкт Петербургу. Након окончања студија придружио се Руској морнарици. Године [[1861.]] упознао је [[Милиј Балакирјев|Милија Балакирјева]] и тада је почео озбиљније да се бави музиком. Балакирјев га је охрабривао да компонује и подучавао га је музици док није био на мору. Преко Балакирјева је упознао друге композиторе групе која је постала позната као "Моћна„Моћна гомилица"гомилица“ или "Велика„Велика петорка". Док је био у морнарици, Римски-Корсаков је завршио своју ''Прву симфонију'' ([[1861]] — [[1865]]). Понекад се тврди да је то била прва симфонија једног Руса, међутим [[Антон Рубинштајн]] је своју прву симфонију компоновао [[1850.]] године. Пре повлачења из службе [[1873.]] године, Римски-Корсаков је такође завршио прву верзију свог познатог орекстарског дела ''Садко'' ([[1867]]) и оперу ''Псковичанка'' ([[1872]]). Римски-Корсаков је ова три дела ревидирао касније у животу. У сарадњи са [[Александар Глазунов|Александром Глазуновим]] довршио је [[Александар Бородин|Бородинову]] [[Кнез Игор (опера)|оперу ''„Кнез Игор“'']].
 
Године [[1871]], и поред тога што се образовао унутар "Велике„Велике петорке"петорке“, а не на конзерваторијуму, Римски-Корсаков је постао професор композиције и оркестрације на Санкт Петербуршком конзерваторијуму. Наредне године се оженио Надеждом Николајевном Пурголд ([[1848]] — [[1919]]), која је такође била пијаниста и композитор. Током првих неколико година на Конзерваторијуму, Римски-Корсаков је ревносно проучавао [[Музичка хармонија|хармонију]] и [[контрапункт]] како би употпунио образовање стечено у "Великој„Великој петорци".
 
Од [[1883.]] до [[1894.]] године Римски-Корсаков је радио као члан Дворског хора. Тај положај пружио му је прилику за проучавање музике [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Такође је постао диригент и руководио је симфонијским концертима под покровитељством [[Митрофан Бељајев|Митрофана Бељајева]], као и програмима у иностранству.
Ред 36:
== Музика ==
 
Римски-Корсаков је био плодан композитор. Највећи део његовог композиторског рада припада опери. У његовом опусу постоји 15 опера, међу којима се издвајају ''Бесмртни Кашчеј'' и ''Бајка цара Салтана''. Теме његових опера су у опсегу између историјских мелодрама као што је ''Царева невеста'', народних опера као што је ''Мајска ноћ'' и бајки као што је ''Сњегурочка''. Опере се у преплитању стварног и фантастичног позивају на народне мелодије, реалистичне рецитале, лирске звуке и вештачки конструисане хармоније са упечатљивим оркестарским експресијама. Већина опера Римског-Корсакова су и дан-данас на стандардном репертоару у Русији. Најпознатији одабир из његових опера је "Плес„Плес пајаца"пајаца“ из ''Сњегурочке'', "Поворка„Поворка племића"племића“ из ''Младе'', "Индијска„Индијска песма"песма“ из ''Садка'', "Бумбаров„Бумбаров лет"лет“ из ''Бајке цара Салтана'', као и свите из ''Златног петлића'' и ''Легенде о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији''.
 
Међутим, статус Римског-Корсакова на Западу је базиран на његовим оркестарским делима, међу којима се истичу ''Шпански капричо'', ''Руска васкршња увертира'' и симфонијска свита ''[[Шехерезада]]''. Осим тога, Римски-Корсаков је компоновао уметичке песме, камерну и концертну музику, и велики број хорских дела, како световних, тако и црквених.
Ред 91:
Током деценија проведених на Конзерваторијуму у [[Санкт Петербург]]у, Римски-Корсаков је одшколовао многе композиторе који су касније стекли славу, међу којима [[Александар Глазунов|Александра Глазунова]], [[Сергеј Прокофјев|Сергеја Прокофјева]], [[Игор Стравински|Игора Стравинског]] и [[Артур Кап|Артура Капа]].
 
Заоставштина Римског-Корсакова превазилази његове [[Композиција (музика)|композиције]] и његову професорску делатност. Његови неуморни напори у коректури дела других чланова "Велике„Велике петорке"петорке“ су значајни, иако контроверзни. Они укључују довршетак опере [[Александар Бородин|Александра Бородина]] ''[[Кнез Игор]]'' (заједно са Глазуновим), оркестрација пасажа из композиције [[Сезар Кјуј|Сезара Кјуја]] ''Вилијем Ретклиф'' и потпуна оркестрација последњег дела [[Александар Драгомижски|Александра Драгомижског]], ''Камени посетилац''. Овај напор је био наставак чињенице да су рана дела Римског-Корсакова били под строгим надзором Балакирјева и да су чланови "Велике„Велике петорке"петорке“ у периоду између шездесетих и седемдесетих година 19. века међусобно сарађивали и учили једни од других.
 
Док је његово залагање за колеге за сваку похвалу, оно није прошло без проблема код музичке критике. Након смрти [[Модест Мусоргски|Модеста Мусоргског]] [[1881.]] године, Римски-Корсаков је преузео на себе задатак да ревидира и употпуни неколико његових музичких комада. У неким случајевима те верзије су помогле у ширењу дела Мусоргског на Запад, али је Римски-Корсаков био оптуживан за педантерију у "коректури"„коректури“ хармоније, итд. Његов аранжман дела Мусоргског ''Ноћ на голом брду'' је верзија која се данас изводи. Међутим, критички став према Мусоргском се временом мењао тако да се његов стил, који се сматра неуглачаним, данас цени због своје оригиналности. То је довело до тога да су друге ревизије Римског-Корсакова, као што је она опере ''Бориса Годунова'', пале у немилост и замењене обрадама које су приближније оригиналним рукописима Мусоргског.
 
Иако се опере Римског-Корсакова ретко изводе изван [[Русија|Русије]], музика се у великој мери изводи преко оркестарских свита које је сам саставио, посебно у случају ''Младе'', ''Бајке цара Салтана'' и ''Златног петлића''.