|
'''Алфредо Ди Стефано''' био је фудбалер и тренер пореклом из [[Аргентина|Аргентине]]. Рођен је [[4. јула]] [[1926.]] године у предграђу [[Буенос Ајрес|Буенос Ајреса]]. Био је најстарије дете у породици фармера и веома је рано почео да ради. Упркос тешком детињству, Алфредо никада није запостављао [[фудбал]], а тежак рад га је само развио и очврснуо, тако да је био својевремено један од најјачих играча лиге.
Алфредо Ди Стефано изабран је за најбољег играча у историји мадридског [[ФК Реал Мадрид|Реала]] у анкети у којој је учествовало нешто више од милион навијача најтрофејнијег европског клуба. [[Анкета]] је почела 6. марта, на 106. рођендан "краљевског„краљевског клуба"клуба“, а у саопштењу Реала наводи се да је укупно регистровано 1.006.965 гласова. Био је то највећи одзив навијача у једној анкети коју је организовао клуб.
==Играчка каријера==
Са петнаест година придружује се најтрофејнијој аргентинској екипи, [[Ривер Плате]], у којем већ годину дана касније дебитује за први тим. Ривер га убрзо даје на позајмицу Харакану, где игра одлично и поготком одлучује утакмицу управо против свог Ривера. У аргентинском првенству има фантастичан просек од скоро једног гола по утакмици и већ у 21- ој години дебитује за "гаучосе"„гаучосе“ на [[Копа Америка]], које Аргентинци лагано освајају, што је уједно и највећи успех Ди Стефана на репрезентативном нивоу.
Након штрајка фудбалера у Аргентини 1949. године, велики број фудбалера из ове земље одлази у колумбијску пиратску "Ди„Ди Мејџор"Мејџор“ лигу, због тога што колумбијски Савез није признавао ФИФА и где се нису опорезивали трансфери играча. Клубови су због тога могли да понуде веће новчане износе фудбалерима. Ди Стефано одлази у [[Милионариос]] из Боготе у којем је играо са својим земљаком, касније саиграчем из Реала [[Хектор Риало|Хектором Риалом]]. За само четири године направио је од "милонера"„милонера“ велики клуб, који је освојио четири титуле првака [[Колумбија|Колумбије]], а постао је и најбољи стрелац клуба свих времена.
Ди Стефано је израстао у најбољег фудбалера [[Јужна Америка|Јужне Америке]] и као такав је у зрелим фудбалским годинама (27) прешао у "краљевски„краљевски клуб"клуб“ из [[Мадрид|Мадрида]]. од којег је у следећих десет година направио највећи клуб у историји фудбала. 1953. године [[Милионариос]] игра утакмицу против [[Реал Мадрид|Реала]] на мадридском "Шамартину"„Шамартину“, где председник Реала [[Сантијаго Бернабеу]] одушевљен Алфредовом игром види у њему играча са којим ће створити екипу која ће покорити фудбалски свет. Обзиром да љути ривал Мадриђана [[ФК Барселона]] већ контактирала са Ривер Платом, Бернабеу шаље секретара клуба [[Рајмонд Сапорта|Рајмонда Сапорту]] да преговара директно са Милионариосима о преласку Ди Стефана у мадридски клуб, па је договор био да Ди Стефано игра сезону у Реалу, затим сезону у Барселони. Каталонци нису били импресионирани његовим наступима у "белом„белом дресу"дресу“ па су свој део одлучили да продају [[Јувентус|Јувентусу]], али Ди Стефано то не прихвата и Реал откупљује Барселонин део. Алфредо тако остаје у власништву Реала за 70.000 [[долар|долара]].
Те сезоне (1953/54.) Реал је 23 корака (бода) испред Барселоне, а Ди Стефано на трону најбољег играча [[Шпанија|Шпаније]] смењује Барсиног играча Кубалу.
Алфредо ди Стефано 1957. године по први пут бива проглашен најбољим играчем [[Европа|Европе]]. Годину дана касније Мадриђани су јачи за Уругвајца Сантамарију, а ривал у финалу [[Куп шампиона|Купа шампиона]] [[Милан]], предвођен Скијафином, Лидхолмом и [[Ћезаре Малдини|Ћезаре Малдинијем]] ипак је капитулирао након поготка Ди Стефана за Реалов тријумф од 3:2.
1959. године Реаловој "легији„легији странаца"странаца“ Ди Стефано и [[Риал]] ([[Аргентина]]), [[Сантамарија]] ([[Уругвај]]), [[Raymond Kopa|Копа]] ([[Француска]]) придружују се још два вансеријска играча [[Диди]] ([[Бразил]]) и [[Ференц Пушкаш|Пушкаш]] ([[Мађарска]]). Заједно са Шпанцем [[Генто|Гентом]] сачињавали су "[[дрим тим]]" којем није раван ни овај данашњи Реалов.
Ди Стефано је 1959. године по други пут проглашен најбољим играчем Европе. Последње у серији, али сигурно најзанимљивије је оно што се десило 1960. године, када на крцатом "Хемпден„Хемпден Парку"Парку“ са 7:3 Реал "понизио"„понизио“ франкфуртски [[Ајнтрахт]], који је у полуфиналу био бољи од [[Глазгов Ренџерс|Глазгов Ренџерса]], а финале је остало упамћено и по четири гола које је постигао Алфредо ди Стефано. Једини трофеј који је недостајао у Ди Стефановој ризници је био [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]]. У свих пет финала Купа шампиона, као и у Интерконтиненталном купу Алфредо је постизао макар по један гол.
Последња играчка станица за Ди Стефана је клуб [[Еспањол]], где након двогодишњег играња каријеру завршава 1966. године.
| 