Миленко Вучетић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 18:
| држава_смрти =
}}
'''Миленко Вучетић''' (рођен [[1947]]. у [[Београд]]у) објавио је књиге [[приповетка|приповедака]] „Гласови“ ([[1975]]), „Како се прекалио челик“ ([[1980]]) и „Барабе“ ([[1985]]), [[роман]]е „Отимање среће“ ([[1987]]), „Бежање од среће“ ([[1988]]) и „Убијање среће“ ([[1999]]) и збирке записа „Пожар у барутани“ ([[1995]]) и „Светиљке и сенке“ ([[1999]]), а написао је и више [[телевизијска драма|телевизијских драма]] ("Жуте фешфице“, „Сланици“, „Отац и неки важни људи“, „Соба са пет зидова“, „Деца расту ноћу“, „Господин Димковић“, „Пупинова звезда“, „Једна половина дана“, „Црвена барака“ и др.), изведених на програмима београдске, [[сарајево|сарајевске]] и [[Нови Сад|новосадске]] телевизије. Приповетке су му превођене на енглески, француски, немачки, руски, пољски, мађарски, словачки, словеначки и македонски језик. Добитник је књижевних награда [[награда Исидора Секулић|"Исидора Секулић"Секулић“]] и [[награда Бранко Ћопић|"Бранко Ћопић"Ћопић“]] и више награда за телевизијске драме. Живи у Београду, као професионални писац.
 
{{клица-књижевник}}