Драга Мастиловић — разлика између измена

Рођен у селу [[Изгори]] код [[Гацко|Гацка]] у [[Херцеговина|Херцеговини]], у другој половини [[18. вијек]]а. Рано је постао познат као хајдук и вођа хајдучке чете. Четовао је по Херцеговини и [[Босна|Босни]]. Уцијењен је од стране [[Турци|Турака]], а приликом покушаја његовог хватања у Изгорима, крајем 18. вијека, заједно са браћом убио је дванаест Турака, а затим ускочио у Љевишта у Горњу Морачу међу ускоке. Одатле је као четовођа ускакао у Херцеговину и Босну, те плијенио и убијао Турке. Убрзо је постао један од најпознатијих морачких ускока, заједно са Јакшом Гачанином, Мијатом Котлицом и другима. Посебно се истакао у бојевима Морачана са Турцима [[1795.]] и [[1820.]] године, када су Турци нападали Морачу. За његово име везано је безброј анегдота и прича, а међу њима је и она да је посјекао преко деведесет турских глава. Између осталог, посјекао је на планини Зеленгори познатог турског зулумћара Хаџију Звиздића, а са његовом сабљом, коју је тада заплијенио, касније је излазио на мегдане. Излазио је на мегдан и једном Турчину да замијени владику Петра Првог Петровића (св. Петар Цетињски), кога је овај Турчин изазвао на мегдан, а пошто је добио мегдан, владика га је благословио. Опјеван је у неколико јуначких епских пјесама ("Бој на Морачи 1820. године"године“, "Јакши„Јакши Гачанину"Гачанину“ итд.) Умро је у дубокој старости, 1877. године, у [[Љевишта|Љевиштима]] гдје му земни остаци и сада почивају. Драгини потомци су горњеморачко братство Драгићи, те Мастиловићи у Мокроме (Дробњак) и неколико кућа Мастиловића у Гацку. Заједно са Драгом четовала су и његова браћа, а посебно је као [[Ускоци|ускок]], али и као гуслар и пјесник, остао познат његов брат [[Лека Мастиловић]]. Од Леке је [[Сима Милутиновић Сарајлија]] (1791-1874), српски писац и [[Петар II Петровић Његош|Његош]]ев учитељ, записивао на [[Цетиње|Цетињу]] [[епске јуначке пјесме]]. Лека је свој читлук у Изгорима са мајданом млинског камена поклонио манастиру Добрићево.