Лука Милованов Георгијевић — разлика између измена

| држава_рођења = [[Османско царство]]

'''Лука Милованов Георгијевић''' ([[1784]], [[Сребреница]] - [[23. новембар]] [[1828]]), је био српски књижевник и [[филологија|филолог]].

Рођен је у [[Босна|Босни]], у нахији сребрничкој a у кнежини Осату око 1784. или идуће године. На две године по његов отац Милован је прешао c породицом у [[Срем]], где се настанио најпре у [[Черевић]]у a потом у [[Винковци]]ма. Овде је Лука изучио гимназију, у [[Сегедин]]у [[филозофија|филозофију]] a у [[Пешта|Пешти]] права. Још знамо да је [[1810]]. кад је писао своје важно дело, био учитељ српске школе у Пешти. У једно га доба задеси велика несрећа. Одлазећи често [[Руси]]ма у [[Ирм]]у, где је подигнута капела над гробом велике руске кнегиње која је била удата за Палатина Краљевине Угарске, Лука једне студене зимске ноћи нагло оглуви, са чим изгуби не само хонораре за давање лекција Русима него падне у очајање па се, наскоро, са свим запусти и пропије. C [[Вук Караџић|Вуком Караџићем]] се упознао у [[Будим]]у [[1814]], и Вук је настојао да Лука поново среди свој рукопис који је држао у врло бедном стању. У великој невољи Лука је писао актове адвокатима и преводио је књиге за славољубива и ташта човека, будимског православног владику [[Дионисије Поповић|Дионисија Поповића]]. Најзад ослаби и телесно, стане губити вид и у страшној сиротињи премине 23. новембра 1828. У последње доба и на смрти су му се нашле три Српкиње, од којих се једна касније удала за песника [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симу Милутиновића]]. Њој је Лука и оставио свој спис да га преда Вуку. Луку Вук описује да је био „раста средњега, више риђ него црномањаст, врло шаљив, и до смрти поштен човек“. У једно је доба позиван у [[РусијаРуска Империја|Русију]], али је он више волео прећи у [[Кнежевина Србија|Србију]]. Ипак није ишао ни у једну ни у другу земљу.