Додекафонија — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.2) (Робот додаје: hu:Dodekafónia)
Нема описа измене
:''састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова''.
 
Овај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, ''Пет клавирских композиција'', насталих у периоду од [[1921]]. до [[1923]]. године. Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола (''mol'') и дура (''dur''), тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету.
 
Додекафона композиција се заснива на једном ''низу'' (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова [[хроматска лествица|хроматске лествице]]. Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ниокаквомни о каквом тоналном центру, као што је случај са [[тонална музика|тоналном музиком]]. Као пример, навешћемо два додекафона низа из Шенбергових дела:
 
[[Слика:Dodekafonija_1.png|550п|пример 1.]]
[[Слика:Dodekafonija_2.png|550п|пример 2.]]
 
Током протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану ''серијелнусеријалну музику''. Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантнијенајмаркантнији личностипредставници овог правца су [[Албан Берг]] (''Alban Berg'') и [[Антон Веберн]] (''Anton Webern''), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани ''поентилизам''.
 
:<small>према ''Музички лексикон'' ''Илија Врсајков''</small>
96

измена