Дербент — разлика између измена

Град је саграђен на западним обалама Каспијског језера, јужно од реке Рубас, на падинама Табасаранских планина које припадају Кавказу. Дербент је саобраћајно добро опслужен - има сопствену луку, жељезница пролази кроз њега према [[Баку]]у, као и друмска саобраћајница Баку-[[Ростов]]. Дербент има јединствен стратешки положај на Кавказу - град се налази на уском потезу лако проходног простора (3 -{km}-) између Каспијског језера и Кавказа, контролишући копнени саобраћај између [[Источна Европа|источне Европе]] и [[Блиски исток|Блиског истока]]. У сверном делу града се налази споменик Кирк-лара, или четрдесет јунака, који су пали бранећи Дагестан од Арапа [[728.]]. године. Према југу се протеже крак Кавкаског зида дуг 50 -{m}-, познат и као Александров зид, затварајући уски пролаз Каспијских врата/Гвоздене капије (''Portae Athanae'' или ''Portae Caspiae''). Док је овај зид био читав, био је висок 9 метара и дебео 3 метра, а са својим гвозденим вратима и осматрачницама представљао је снажну одбрану персијске границе.

Током 630-их, заузео га је Казарски канат. Године [[654.]]. га заузимају [[Арапи]], који га преображавају у важно управно седиште и уводе [[ислам]] у то подручје. [[Калиф]] Харун-ал-Рашид је живео у Дербенту и довео га на добар глас као уметнички и трговински центар. У 10. веку, с падом Арапског калифата, Дербент постаје емират све до [[Монголско царство|монголске инвазије]] [[1239]]. године.

Током Руско-персијског рата, за време [[Петар Велики|Петра Великог]], Русија је освојила Дербент [[1722.]]. године, али је [[1736.]]. поново призната власт шаха Надира. Дербент је [[1747.]]. године постао престоница каната под истим именом. За време Персијске експедиције коју је наложила [[Катарина Велика]] Дербент је освојен 10. маја [[1796.]]. од стране Руса под вођством генерала Валеријана Зубова. Као резултат је потписан Гулистански мировни споразум и Дербент је постао део [[Руска Империја|Руске Империје]].