[[Image:Grave of Sergei Rachmaninoff.jpg|thumb|250px|Гроб Сергеја Рахмањинова]]
Рахмањинов се осећао болесно на концертној тури позне [[1942.]]. године. Откривен му је [[меланом]]. Његова породица је била обавештена али он није. Сергеј и његова жена су постали [[САД|амерички]] држављани [[1. фебруар|1. фебруара]] [[1943.]]. године. Програм последњег концерта, одржаног [[17. фебруар|17. фебруара]] [[1943.]]. у гимназији Алумни на универзитету Тенеси у Кноксвилу, укључивао је Сонату за клавир бр. 2 Шопена, чији је трећи став познати посмртни марш (-{Marche funèbre}-). Након концерта осећао се толико лоше да је морао да се врати у своју кућу у Лос Анђелесу.
Рахмањинов је умро од меланома [[28. март|28. марта]] [[1943.]]. године на Беврли Хилсу у Калифорнији, четири дана пре свог 70-ог рођендана. На сахрани, хор је певао Свеноћно бденије - опус 37. Рахмањинов је желео да буде сахрањен на његовом имању у [[Швајцарска|Швајцарској]], али због Другог светског рата то је практично било немогуће.<ref name="ng713">Norris, ''New Grove, 2nd ed.'', 713.</ref> Сахрањен је [[1. јун|1. јуна]] на гробљу Кенциско у [[Њујорк|Њујорку]].
