Четврта коалиција — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Робот: измењено de:Vierter Koalitionskrieg)
м (Разне исправке)
|слика = Charles Meynier - Napoleon in Berlin.png
|опис_слике =Француска војска улази у Берлин 1806.
|време=[[1806.]].-[[1807.]].
|место =Европа
|резултат=француска победа, [[Тилзитски мир]]
 
==Преглед==
[[Наполеон]] је извео контранапад и победио је у [[битка код Јене|бици код Јене и Ауерштета]] у октобру [[1806.]]. Француска војска под Наполеоновим вођством окупирала је Пруску и [[25. октобар|25. октобра]] [[1806]]. су заузели [[Берлин]]. Кретали су се кроз Источну Пруску према руској граници. Французи су имали једну неодлучену битку против Руса код Ејлау фебруара [[1807]]. Наполеон се сукобио са руском војском у [[битка код Фридланда|бици код Фридланда]] [[14. јун]]а [[1807]]. Руси су били тешко поражени, па су тражили мир. [[Тилзитски мир|Тилзитским миром]] у јулу [[1807]]. [[Пруска]] је предала пола своје територије Француској. Русија је такође морала направити велике уступке. Успостављена је [[Вестфалска краљевина]] [[Жером Бонапарта|Жерома Бонапартеа]]. Створена је и нова Наполеонова вазална држава [[Варшавско војводство]].
 
==Порекло четврте коалиције==
Четврту коалицију ([[1806]].-[[1807]].) формирале су [[Пруска]], [[Русија]], [[Саксонија]], [[Шведска]] и [[Велика Британија]] против [[Француска|Француске]]. Формирале су је неколико месеци након распада претходне коалиције. [[Наполеон]] је у јулу [[1806.]]. од мноштва немачких државица створио [[Рајнска конфедерација|Рајнску конфедерацију]]. Спојио је мноштво малих државица у веће кнежевине, војводства и краљевине. Владарима Саксоније и Баварске, највећих држава конфедерације, дао је статус краља.
 
==Рат са Пруском==
 
==Континентални систем==
У [[Берлин]]у је [[Наполеон]] издао серију декрета којима је [[21. новембар|21. новембра]] [[1806.]]. успоставио [[континентални систем]]. Том политиком намеравао је да елиминише опасност од Велике Британије затварајући континентални део Европе под француском доминацијом за трговину са Великом Британијом. [[Велика Британија]] је остала минимална опасност за Француску. имала је највише 220.000 војника у доба Наполеонских ратова. Француска је знала имати и 1.500.000 војника. Енглеска морнарица је спречавала трговину Француске са другим континентима. Нападали су, заузимали и претили француским бродовима. Заузимали су француске колонијалне поседе, али нису могли да спрече трговину Француске са највећим економијама у Европи. Нису могли да буду претња француским територијама у Европи. Осим тога Француска је имала много више становника, а имала је и много већу пољопривредну производњу од Велике Британије. Ипак Велика Британија је имала најјачу индустрију у Европи и као господари мора успели су да постигну велику економску моћ трговином. То је било довољно да осигура да Француска никад у миру не консолидира контролу над Европом. Ипак многи у француској влади су веровали да ће трговачким ембаргом изолирати Велику Британију и окончати њихов економски утицај над Европом.
 
==Рат са Русијом==
Следећа фаза рата је било избацивање руске војске из Пољске и стварање [[Варшавско војводство|Варшавског војводства]]. Наполеон је после тога кренуо северно да се разрачуна са остатком руске војске и да заузме привремену престолницу Пруске [[Кенигсберг]]. [[Битка код Ејлауа]] [[7. фебруар]] -[[8. фебруар]] [[1807.]]. завршила је тактички нерешено. После битке Руси се се повукли још северније. [[Наполеон]] је тешко поразио руску војску у [[битка код Фридланда|бици код Фридланда]] [[14. јун]]а [[1807]]. После пораза руски цар [[Александар I Романов]] је био присиљен да потпише неповољан мировни споразум. Био је то [[Тилзитски споразум]] потписан [[7. јул]]а [[1807]]. Тим споразумом [[Русија]] је престала бити Наполеонов противник, а предала је део територија. Створено је [[Варшавско војводство]]. Русија је била обавезна да напусти Молдавију и Влашку. До септембра маршал Брин је окупирао [[Шведска Померанија|Шведску Померанију]]. Швеђанима је дозволио да повуку сву муницију.
 
==Резултат==
1.572.075

измена