Свеви — разлика између измена

Праћење развоја, као и саму етногенезу Свева отежава то што су многа германска племена себе самовољно сврставала у Свеве, како би се окористила њиховом ратничком славом. Тако и [[Цезар]], који је [[58. године п. н. е.]] поразио у [[Галија|Галији]] свевског кнеза [[Ареовист]]а, под именом Свева подразумева [[Германи|Германе]] источно од Убиера и Сигамбрера, племена која су већ тада била романизована, а западно од [[Херуски|Херуска]]. И [[Касије Дион]] (Lucius Cassius Dio Cocceianus, 160.-229., римски сенатор, конзул, писац и историчар) уочава жељу неких [[Германи|Германа]] да се незаслужено назову Свевима, па упозорава да "многи„многи истичу своје право на назив Свеви"Свеви“. Како ћемо касније да видимо овој збрци је допринела и специфична свевска фризура, коју су као сопствено обележје присвојили и припадници других племена.

По доласку [[Готи|Гота]] у 3. веку, а посебно [[Хуни|Хуна]] који су у 4. веку тешко поразили пангермански савез у данашњој централној [[Немачка|Немачкој]], утицај и моћ Свева рапидно опадају. У савезу са германским [[Вандали]]ма и иранским (можда и словенским) [[Алани]]ма једно једино племе Свева 31.12.[[406.]]. под вођством [[Еменрих]]а (шпан. и порт. Hermerico, 360.-441.) [[Прелазак Рајне 406.|прелази границу]] Римског царства, поражава римску војску у бици код [[Мајнц]]а (лат. Mogontiacum) и продире до римске провинције Хиспаније (данашња [[Шпанија]]), где по старом варварском обичају лутријом добија Галицију.

Оном делу Свева који су остали у старој домовини придружују се и у њих се стапају делови [[Квадени|Квадена]], док се део Свева [[470.]]. придружио [[Алемани]]ма са којима се десет година касније стопио. Почетком 5. века, међутим, делови [[Алемани|Алемана]] узимају име Свева. На средњем [[Дунав]]у Свеве покоравају и асимилирају [[Лангобарди]] око [[540.]]. под вођством кнеза [[Вахо|Ваха]] (Wacho). Позно-римски историчар [[Јорданес]] (Jordanes или Jornandes, умро око [[552.]].) још око [[550.]]. разликује [[Алемани|Алемане]] од Свева, при чему ове прве локализује на [[Алпи]]ма, а друге у [[Алеманија|Алеманији]], која се налазила на југозападу данашње Немачке. У овом делу Европе се још задржало име Свева у данашњим [[Шваба]]ма (нем. Schwaben), за које се верује да су проистекли из Алеманског савеза. По начину изговора имена може да се претпостави да су [[Банатске Швабе]] (нем. Siebenbürgen) потомци Дунавских Свева, односно неког њиховог дела који се одупро асимилацији [[Готи|Гота]] и [[Лангобарди|Лангобарда]].

Посебно је позната и типична фризура слободних Свева, такозвана "свевска„свевска пунђа"пунђа“, којом су се ови разликовали како од робова, тако исто и од припадника осталих племена, али и да би у боју изгледали вишим. Пунђа се правила тако што би мушкарац своју косу чешљао на страну, затим је уплетао и увијао на темену. Ова мода се временом проширила и међу племенима у окружењу, па римски песник [[Марцијал]] (Marcus Valerius Martialis, од 38.-40. до 102.-104. н. е.) пише: "Са„Са косом увезаном у пунђу дођоше [[Зугамбри]]."