Василије Марковић — разлика између измена

| женски_пол =

}}

 

== Младост и школовање ==

У новембру [[1908]]. напушта службу и посвећује се својој докторској дисертацији на тему: ''„Историја српских манастира“''. Након одбране дисертације [[1909]]. постаје први доктор историјских наука који је ту титулу стекао на [[Универзитет у Београду|Београдском Универзитету]], али због [[Ослободилачки ратови|ослободилачких ратова]], никада није званично промовисан. Пре њега је дисертацију о [[Цар Јован Ненад|цару Јовану Ненаду]] одбранио [[Радосав Јовановић]], али он своје дело никада није објавио због чега није озваничен. Пошто је Марковић умро у трену када је његово дело било штампано, тек је [[Грци|Грк]] [[Михаило Ласкарис]], као трећи који је одбранио дисертацију на Београдском универзитету са темом ''„Византијске принцезе на српском престолу у средњем веку“'' био и званично промовисан у доктора историјских наука.

 

 

== Учешће у ослободилачким ратовима ==

Објавио је неколико расправа и чланака, а за потребе ''„Историје Срба“'' свог професора и пријатеља [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]] израдио је историјске карте. Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело ''„Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“'' које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања.

 

 

Био је ожењен Латинком Шаркић са којом је имао две ћерке: