Сулејман Величанствени — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 121:
== Наследство ==
Сулејманове две хасеки султаније су му подриле осам синова,од којих су четворица преживели до 1550их.То су били [[Принц Мустафа|Мустафа]],[[Селим II|Селим]],Бајазит и Џихангир.Од ових само Мустафа није био Хуремин син,већ је био син Махидевран Гулбахар султаније("Пролећна ружа"),који је био старији од Хуреминих синова,па је има предност да наследи трон.Хурем је била свесна да ако Мустафа постане султан,она и њена деца биће убијени.Али ипак је Мустафа од све браће био најталентованији,а имао је и велику подршку и од [[Паргалија Ибрахим-паша|Ибрахим-паше]].Аустријски амбасадор Бузбек је једном приликом записао: „Сулејман међу својом децом има сина по имену Мустафа,чудесно добро образованог и разборитог и ближи му се доба владавине,пошто има 24 или 25 година.Дао Бог да варварин такве санге никада не дође близу нас“,чувши приче о Мустафиним „невероватним природним даровима“.Хурем је била бар делом одговорна око именовања престолонаследника.Иако је била Сулејманова супруга,она није имала никакву званичну јавну улогу.То није,међутим,спречило Хурем да има велики политички утицај.Пошто царство није имало никаква формална средства за именовање наследника, наследство би обично значило смрт конкурентних принчева у циљу спречавања грађанских немира и побуна.У покушају да избегне убиство њених синова, Хурем користи свој утицај да елиминише оне који су подржавали Мустафу за ступање на престо.Тако у борби за власт Сулејман(којег је очигледно подстакла Хурем) убија [[Паргалија Ибрахим-паша|Ибрахима-пашу]] и именује њеног зета,[[Рустем паша|Рустема пашу]] за новог [[Велики везир|великог везира]].До 1552. године када је кампања против Персије почела,на челу са Рустемом пашом као заповедником војске,почеле су и интриге против Мустафе.Рустем је послао једног од најповерљивијих Сулејманових људи да да извештај, пошто Сулејман није био на челу војске, војници су мислили да је дошло време да дође млади принц на престо, у исто време он је проширио гласине да је Мустафа доказао интересовање за ту идеју.Љут због оног што је дошло и за шта се веровало да су планови Мустафе да се домогне трона,следећег лета након повратка из кампање у Персији Сулејман је позвао Мустафу да дође у његов шатор у Ерегли долини,наводећи да ће „бити у стању да се очисти од злочина за које је оптужен и да нема чега да се плаши ако дође“.Мустафа је био суочен са избором: или ће се појавити пред оцем,ризикујући да може бити убијен,или,ако одбије да присуствује,биће осуђен за издају.На крају Мустафа је дошао у очев шатор,убеђен да ће због подршке војске бити заштићен.Бузбек, који тврди да је добио налог од очевица, описује Мустафине последње тренутке.Док је Мустафа улазио у шатор свога оца,Сулејманови [[Евнух|евнуси]] су напали Мустафу,али је храбри принц пружао изузетан отпор.Сулејман,којег је од борбе раздвајала само ланена завеса од шатора,провирео је кроз комору свога шатора и „упутио је жестоке и претеће погледе робовима,и претећим гестовима строго укорио њихово оклевање.Затим су евнуси,на његово упозорење,појачали своје напоре и бацили Мустафу на земљу и ставивши му тетиву на луку око врата,задавили су га.“За Џихангира се каже да је умро од туге неколико месеци после вести о убиству његовог полу-брата.Двојици преостале браће,Бајазиту и Селиму су дата наређења у другим деловима царства.Ипак,за неколико година избио је цивилни рат између браће,које су засебно подржавале лојалне борбене јединице.Уз помоћ очеве војске,Селим је победио Бајазита [[1559]]. године код [[Конија|Коније]],што је навело Бајазита да са своја четири сина тражи уточиште код [[Сафавидска династија|Сафавида]] .Након дипломатских договора султан је затражио од [[Тахмасп I|Шаха]] да му преда Бајазита или да га убије.У замену за велике количине [[Злато|злата]] Шах је дозволио турском џелату да задави Бајазита и његова четири сина [[1561]]. године,што је очистило Селиму пут до стпања на трон,што се десило седам година касније.Током [[5. септембар|5]]/[[6. септембар]] [[1566]]. године Сулејман,који је кренуо из Цариграда да командује војском на походу према Мађарској,умро је пре османске победе у [[Битка код Сигета|бици код Сигета]].
== Завештање ==
 
[[Датотека:Ottoman empire.svg|thumb|Сулејманова освајања су праћена непрекидном експанзијом територије,све до својег врхунца 1683.године]]
У тренутку Сулејманове смрти [[Османско царство]] је било једна од водећих светских сила.Сулејман је својим освајањима ставио под османском контролом највеће [[Ислам|муслиманске]] градове ( [[Мека]] , [[Медина]] , [[Јерусалим]] , [[Дамаск]] , [[Багдад]] ),многе [[Балканско полуострво|балканске]] провинције ( досегнувши данашњу [[Хрватска|Хрватску]] и [[Аустрија|Аустрију]] ),као и велики део [[Северна Африка|северне Африке]] .Његова освајања у [[Европа|Европи]] су дали Турцима битну улогу у европској равнотежи моћи.Заиста је доживљена таква опасност од османског освајања Европе ,да је амбасадор Бузбек упозорио на непосредно освајање Европе:„На (турској) страни су ресурси једног моћног царства, неоштећена снага , хабитуација до победе, издржљивост мука, јединство, дисциплина, штедљивост и опрез ...Можемо сумњати какав ће резултат бити ?...Када Турци смире односе са Персијом,летеће по нашим грлима,подржавани силом читавог Истока,како смо неспремни не усуђујем се да кажем.“
[[Датотека:The Funeral of Sultan Suleyman the Magnificent.jpg|thumb|Погреб Сулејмана Величанственог]]
Чак и тридесет година после смрти,Сулејман је био споменут од стране [[Енглеска|енглеског]] драматурга [[Виљем Шекспир|Вилијама Шекспира]] као војно чудо у његовом делу [[Млетачки трговац]] (Чин 2,Сцена 1).[[Датотека:İstanbul 5622.jpg|thumb|лево| [[Turbe (mauzolej)|Турбе]] Сулејмана у Сулејманији]]
Међутим,Сулејманово завештање није само на војном пољу.Француски путописац [[Жан де Тевено]] век касније сведочи „јакој пољупривредној бази земље,благостању сељаштва,обиље сортиране хране и надмоћност организације у Сулејмановој влади“.Административне и правне реформе,због којих је зарадио надимак Законодавац су осигурале опстанак Царства дуго након његове смрти,достигнуће које је „генерацијама декаднетних наследника требало дуго да пониште“.
Преко његовог личног надзора, Сулејман је такође председавао златном добу Османске империје, представљајући врхунац Турака културног достигнућа у области архитектуре, књижевности, уметности, теологије и филозофије.Данашњи хоризонт [[Босфор|Босфора]] и многих градова у модерној Турској и бивших османских покрајина и даље су украшени архитектонским делима [[Мимар Синан|Мимар Синана]].Једно од њих,[[Сулејманова џамија|Сулејманија]] је последње почивалиште Сулејмана и његове жене Хурем:они су сахрањени у одвојеним маузолејима засвођени куполама,који су у склопу џамије.
== Види још ==
*[[Сулејман Величанствени (ТВ серија)]]