Скорбут — разлика између измена

Кроз историју, скорбут је био чест међу морнарима, гусарима, војницима и другима који би дуго били изоловани од воћа и поврћа - примарних извора витамина Ц. Скорбут је први описао [[Хипократ]]. [[Džejms Lind|Џејмс Линд]] је први доказао да се скорбут може лечити [[агруми]]ма. Своје експерименте је описао 1753. у књизи "Трактат о скорбуту". Ова болест не напада већину животиња које саме синтетизују витамин Ц. Од ње обољевају људи, примати и пар других животиња.

 

 

Скорбут настаје после дуготрајног недовољног уношења витамина Ц храном. Организам човека није способан да синтетише витамин Ц, те због тога мора да се уноси храном. Укупне количине витамина Ц у организму здраве одрасле особе крећу се од 4 до 5 грама. Пошто дневне потребе износе се око 1мг на килограм телесне тежине, те се резерве утроше за неколико недеља ако аскорбинска киселина престане да се уноси храном. Недостатак аскорбинске киселине у храни може да буде последица њеног разарања при кувању или чувању намирница. У току трудноће и у пероду лактације потребе за аскорбинском киселином се удвостручују и уколико се њено уношење не повећа могу се јавити знаци хиповитаминозе.