Сулејман Величанствени — разлика између измена

Имајући консолидована своја освајања на земљи,Сулејман је сазнао да је тврђава Корони у Мореи(данашњи [[Пелопонез]]) изгубила од адмирала [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V ]] [[Андреа Дорија (адмирал)|Андреа Дорија]].Присуство [[Шпанија|Шпанаца]]на источном [[Медитеран]]у су забринули Сулејмана,који је на то гледао као на рани показатељ намере [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] да буде ривал османској доминацији у региону.Препознајући потребу да успостави надмоћ своје флоте на [[Медитеран]]у ,Сулејман поставља новог команданта флоте ({{јез-aр|{{Script|Arab|القانونى}}}}),који је европљанима познатији као [[Хајрудин Барбароса]](Khair ad-Din)<ref>[[Хајрудин Барбароса]](Khair ad-Din) значи Риђобради,добио је надимак по риђој боји браде</ref>.Након што је постављен за главног адмирала,Барбароса је морао да обнови и састави османску флоту,која ће бити велика као флоте свих медитеранских земаља заједно.Године [[1535]] Карло V је однео важну битку против Турака код [[Тунис]]а ,која је заједно са ратом против [[Млетачка република|Венеције]] приморала Сулејмана да прихвати дредлоге [[Франсоа I Валоа]] да заједно оформе алијансу протв Карла V. Године 1538. шпанска флота је поражена од стране [[Хајрудин Барбароса|Барбаросе]]у [[Битка код Превеза|битки код Превеза]],која је осигурала источни Медитеран за Турке за наредне 33 године,све до пораза у[[Битка код Лепанта|битки код Лепанта]].Код Превезеа 25. септембра 1538. Барбароса је однео убедљиву победу над Светом лигом коју су сачињавали [[Папска држава]], [[Шпанија]], [[Млетачка република]], [[Краљевина Напуљ]], [[Краљевина Сицилија]], [[Ђеновљанска република]], [[Велико војводство Тоскана]], војводства Савоје, Парме и Урбина, као и малтешки витезови, познатији као јовановци.Источно од [[Мароко|Марока]], огромне територије у Северној [[Африка|Африци]] су присвојене.Варварске државе(израз Европљана за државе северне Африке и Осмалије у 16.веку)[[Триполитанија]] , [[Тунис]] и [[Алжир]] су постале [[Аутономија|аутономне]] провинције [[Османско царство|Османског царства]] ,служећи као водћи кривци Сулејмановог конфликта са Карлом V,чији је покушај да истера Турке пропао [[1541]].године.Турски гусари и корсари у служби Османског царства нападали су шпанске и италијанске обале и бродове.Пиратство које је настало од озлоглашених варварских пирата из северне Африке,може се посматрати у контексту ратова против Шпаније.За кратак период османска експанзија осигурала је поморску превласт на Медитерану.Османска флота је такође контролисала и [[Црвено море]] ,а држала је и [[Персијски залив]] све до [[1554]],када су њихови бродови били поражени од стране морнарице Португалског царства.Португалци су заузели [[Ормуски пролаз]] [[1515]]. године и одатле наставили да се надмећу са Сулејманом за превласт у [[Аден]]у. Године [[1542]]. суочавајући се са зајденичким непријатељм- [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршком монархијом]],[[Франсоа I Валоа]] је одлучио да онови Османско-Француску алијансу.Као резултат тога,Сулејман је послао 100 галија,под командом [[Хајрудин Барбароса|Барбаросе]] да помогне [[Француска|Француској]] у западном [[Медитеран]]у.Барбароса пљачка обале [[Напуљ]]а и [[Сицилија|Сицилије]] ,пре него што стигне у Француску,где је Франсоа [[Тулуз]] направио као седиште за поморске адмирале Османског царства.Током исте кампање Барбароса је напао и заузео [[Ница|Ницу]] [[1543]]. године.До [[1544]] ,мир између Карла V и Франсоа I је привремено заврсио савезништво између Турака и Француске.[[Датотека:Siege of malta 1.jpg|мини|лево|Опсада Малте]]Године [[1530]],другде у Медитерану је обновљен [[Малтешки ред|ред витеза са Малте]],који је убрзо предузео акције против муслиманске морнарице,што је изазвало бес Османија,који су поново саставили огромну војску у циљу да уклоне витезове са Малте.Османлије су почеле инвазију [[1565]].године,а датум почетка инвазије је био [[18. мај]] ,а трајала је све до [[8. септембра]].Турска флота која је бројала 181 једрењак, 25.000 људи.У почетку је изгледало да ће се хришћанска катастрофа са Родоса поновити, међутим, Карло V је послао појачање из [[Напуљ]]а, те су Османлије биле принуђене да се повуку. Већ следеће, [[1566]]. године, Пијале-паша је заузео острво [[Хиос]], последње ђеновљанско упориште у архипелагу.