Николај Островски — разлика између измена

Како је боловао од хроничног [[МКБ-10 поглавње XIII: Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива|реуматизма]] и последиапоследица [[тифус]]а, у августу [[1922]]. је послан на опоравак у [[Бердјанск]], лечилиште на обали [[Азовско море|Азовског мора]]. Од октобра [[1922]]. и службено је проглашен инвалидом, али он и даље ради. Од [[1923]]. постављен је за [[комесар]]а ''Наставног [[батаљона]] [[Црвена армија|Црвене армије]]'' у Берездову (западна Украјина) ту је био и секретар Комсомола. Од јануара [[1924]]. је секретар ''Изјаславског обласног комитета комсомола'', од августа [[1924]]. постао је члан [[комунист]]а. Од [[1925]]. његово здравље се сталоостално рапидно погоршаватипогоршавало, због тога је послат на лечење у [[Харков]], а у мају [[1926]]. на [[Крим]]. Од просинца [[1926]]. атритис га је приковао за кревекревет. Од новембра [[1927]]. Николај се уписао на дописни универзитет Свердловског комунистичког универзитета, којегког је завршио у јуну [[1929]]. у [[Москва|Москви]], али је већ у августу ослепео.

Али непокретност и слепоћа нису га дотукли, па је већ [[1930]]., отпочепотпочео писати свој први роман ''Како се калио челик'', који је по изласку постао једно од најутиајнијихнајутицајнијих дела међу тадашњим [[комунист]]има широм света. Пише и бројне чланке по новинама и часописима, и наступа у радио емисијама. Од априла [[1932]]. постао је члан ''[[Савеза руских пролетерских писаца]]'', а од јуна [[1934]]. и члан ''Савеза писаца СССР-а''. За свој књижевни допринос добио је [[1. октобра]] [[1935]]., највише одликовање СССР-а [[Орден Лењина]].