Пут свиле — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 93.87.120.136 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot
Ред 2:
'''Пут свиле''' је назив за мрежу [[каравана|караванских]] путева чији је главни циљ било повезивање [[Средоземље|средоземља]] с [[Источна Азија|источном Азијом]]. Овај назив је први користио [[Фердинанд фон Рихтхофен]], [[Немци|Немац]] који је живио у [[19. век]]у, иако су још [[Византија|Византијци]] користили сличан назив.
 
== НастаnакНастанак и историја ==
Још у најстарија времена постојале су везе између [[Кина|Кине]] и [[Европа|Европе]]. Заснивале су се на размени [[трговина|трговинске]] робе, омогућавале [[дипломација|дипломатске]] контакте и доприносиле спознајама о другим [[култура]]ма. Те везе нису биле континуиране, одвијале су се углавном преко посредника и увек наново биле прекидане и на дуже време када су трговина, [[саобраћај]] и размена информација били ометани.
 
Одлучујућа [[политика|политичка]] претпоставка за потпуно отварање источног краја пута свиле била је кинеска експанзија према запaзападу. У време владавине цара Хан Вуа ([[Ву Ди]]) (141.-87. п. н. е.) ([[династија Хан]]) царство се готово удуплало. На опасности на границама реагисао је освајањем непријатељских подручја. Његове [[војска|војске]] продирале су далеко на север, југ и запад, освајајући бројне суседне државе. Победа над [[Чинг-ну]]има донела му је финалну контролу над [[средишња Азија|средишњом Азијом]]. Вуова војска заузела је [[Памир]] и [[Фаргона|Фаргону]], и тиме су могли да буду отворени путови између Кине и Запада. Трговина путом свиле је процвала, а у главни град царства Хан долазе луксузна роба и путници са Запада.
 
Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између [[Римско царство|Римљана]] и [[Парти|Парта]] претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. [[Аугуст]] успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.