Википедија

Милојко Вуцелић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 31:
Након двије године рада у Њемачкој, 1956. одлази у [[САД]], гдје се запослио у компанији [[Цесна|Цесна Еркрафт]]. У компанији је радио на пројектовању авиона [[Цесна C182RG]]. Радио је на пројектовању првих увлачећих стајних органа за тај тип авиона. Послије тога се заполсио у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', у којој је радио као пројкетант уређаја за спасавање пилота из авиона пресретача [[F-104 старфајтер]] и стратешког бомбардера [[B-58 хастлер]].{{напомена|Систем за спасавање пилота на бомбардеру -{B–58}- је ријешен у облику капсуле под тлаком, која се могла катапултирати при брзини од 2 маха и висини од преко 21.000 -{m}-. Исти концепт, развијен у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', је у конкуренцији с концептима компанија Даглас и Локид, успјешно примијењен за спуштање свемирске летјелице Аполо на Земљу, која је за спуштање на воду користила три падобрана.<ref name="zvjezdarnica"/>}}<ref name="biografija"/>
 
== Аполо ==
Од фебруара [[1962]], тј. самог почетка програма, судјеловао је у програму [[Аполо програм|Аполо]],<ref name="zvjezdarnica"/> као запосленик компаније ''Норт Америкен авиејшн'', касније ''Норт Америкен Роквел''', која је по уговору са [[НАСА|НАСА-ом]], радила на матичном свемирском броду Аполо.<ref name="Politka"/> Недуго прије тога, у децембру [[1961]]. године добио је америчко држављанство. Радио је на анализама различитих концепција слијетања на [[Мјесец]] и на одређивању спецификација разних система матичног борда и других система и уређаја.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> Рад на програму Аполо започео је као инжењер, да би касније постао директор, тј. менаџер, у [[НАСА|НАСА-ином]] центру у [[Хјустон]]у, гдје је био задужен за отклањање свих грешака до којих би могло доћи током лета, па су га колеге звали „менаџером за проблеме”.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> У том је периоду интензивно сарађивао са главним контролором лета [[Џин Кранц|Џином Кранцом]].<ref name="Danas">[http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/milojko_i_slavoljub_iz_vasione.14.html?news_id=173531 Дневни лист Данас: Милојко и Славољуб из васионе, 10. јул 2009.] {{sr}}</ref>
{| class="toccolours" style="float: right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 90%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
Линија 48 ⟶ 49:
Послије рутинске мисије [[Аполо 12|Апола 12]], на [[Аполо 13|идућој мисији]] почео се користити нови систем пражњења резервоара с текућим кисеоником гријањем истих. Током припрема за мисију вршена су пражњења текућег кисеоника, приликом чега је изгорила сва изолација на електричним кабловима у резервоару, и нитко није био свјестан да је мисија послана на лет с неисправним инсталацијама. Након 55 сати лета, прије планираног спавања астронаута, требало је укључити гријаче у резервоару број 2 како би се повисио притисак и спријечило активирање аларма ниског притиска за вријеме њиховог спавања. Када га је астронаут [[Jack Swigart]] укључио дошло је до кратког споја и резервоар број два је експлодирао.<ref name="zvjezdarnica"/> Вуцелић је руководио успјешним спашавањем астронаута, те га је као члана тима мисије Аполо 13, [[18. април]]а [[1970]]. тадашни амерички предсједник [[Ричард Никсон]] одликовао највишим америчким цивилним одликовањем ''Предсједничком медаљом слободе''.<ref name="biografija"/>
 
Судјеловао је и на програму прве америчке орбиталне свемирске станице — [[Skylab|SkylabuСкајлаб]]у, ланскираној [[1973]]. године. Када је завршен програм Аполо, [[НАСА|НАСИ]] су преостала три неискоришћена свемирска брода с три [[ЛЕМ модул]]а, као и по три тростепене ракете [[Сатурн V]] и двостепене [[Сатурн I B]], те је Вуцелић добио задатак да им пронађе могућу примјену. Још од октобра [[1969]]. године, када се састао с совјетским [[козмонаутом]] Береговојем, пошто је знао [[руски језик]], постао је руководитељ програма америчко-совјетске сарадње у свемирским програмима, чији је иницијатор био амерички предсједник Ричард Никсон. Неишкоришћени свемирски бродови су тако нашли употребу у оквиру америчко-совјетског свемирског програма [[Аполо-Сојуз]]. Радио је на прилагодби свемирских бродова за спајање са совјетским [[Сојуз]]ом. При томе је сарађивао са совјетским козмонаутом [[Алексеј Леонов|Алексејом Леоновим]] и америчким астронаутом [[Том Старфорд|Томом Старфордом]]. Прије самог лансирања -{Skylaba}-Skajlaba, у љето [[1975]]. премјештен је у [[Лондон]] у функцији потпредсједника -{East West Tradea}- за -{Rockwell International Company}- задуженог за развој трговинских односа са змељамаземљама [[Источна Европа|источне Европе]], те је тиме напустио рад у НАСА. Ипак, цијели ток мисије провео је као специјални НАСА-ин извјеститељ додијељен [[Би-Би-Си|Би-Би-Си-ју]].<ref name="zvjezdarnica"/>{{напомена|За вријеме рада у Контроли лета у Хјустону био је и специјални НАСА-ин извјеститељ за радио емисије -{Voice of America}- на руском, њемачком, енглеском и српско-хрватском језику.<ref name="zvjezdarnica"/>}}
 
На новом радном мјесту је радио на пословима развоја трговинске сарадње с земљама [[Савјет узајамне економске помоћи|Источног блока]], па су тако авиони Аерофлота[[Аерофлот]]а који су летјели изван [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] ускоро били опремљени апаратима за контролу, навигаијунавигацију и комуникацију -{RockwellРоквел Collinsa}-Колинса, на [[Камаз]]ове камионе су се почеле уграђивати погонске осовине и кочнице произведене у -{Rockwollu}-Роквелу, а остварена је и сарадња на развоју авиона [[Јак–40]].<ref name="zvjezdarnica"/> Руководио је заједничким америчко-пољским развојем пољопривредног авиона [[М–10М-10 Дромадердромадер]], којег и данас производи [[пољска]] компанија [[ПЗЛ Миелец]].<ref name="zvjezdarnica"/> Од [[1981]]. године радио је у америчкој телефонској компанији [[ATT]] на послу огранизовања и руковођења новим огранком -{ATT Inc}-. у [[Њујорк]]у.<ref name="zvjezdarnica"/> Послије пет година рада у -{ATT}--u, 1986. године, је заједно са супругом купио компанију -{Ideal Electric}- у Менсфилду, [[Охајо]] с 200 радника. Након више од 20 година, продао је компанију [[Јужна Кореја|јужнокорејској]] компанији [[Хјундаи]].<ref>[http://www.idealelectricco.com/about/history.php -{Hyundai Ideal Electric co: About — History}-] {{en}}</ref>
 
У септембру [[2009]]. на позив Министарства дијаспоре Владе Републике Србије заједно с колегом [[Славољуб Вујић|Славољубом Вујићем]] је послије 30 година посјетио [[Београд]]. Одржали су предавање на Машинском факултету гдје су представили своја сазнања с циљем да младе људе подстакну да свој таленат примјене у Србији. Такође одржали су и предавање у Ваздухопловном савезу у Београду.<ref>[http://www.phy.bg.ac.yu/documents/Predavanje_na_Masinskom_fakultetu.pdf Позив на предавање на Машинском факултету у Београду] {{sr}}</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/193121/Srbi+u+NASA+programu.html?email=yes RTS: Srbi u NASA programu, 29. septembar 2009.] {{sr}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Милојко_Вуцелић”