Милојко Вуцелић — разлика између измена

=== Програм Аполо ===

Од фебруара [[1962]], тј. самог почетка програма, судјеловао је у програму [[Аполо програм|Аполо]],<ref name="zvjezdarnica"/> као запосленик компаније ''Норт Америкен авиејшн'', касније ''Норт Америкен Роквел''', која је по уговору са [[НАСА|НАСА-ом]], радила на матичном свемирском броду Аполо.<ref name="Politka"/> Недуго прије тога, у децембру [[1961]]. године добио је америчко држављанство. Радио је на анализама различитих концепција слијетања на [[Мјесец]] и на одређивању спецификација разних система матичног борда и других система и уређаја.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> Рад на програму Аполо започео је као инжењер, да би касније постао директор, тј. менаџер, у [[НАСА|НАСА-ином]] центру у [[Хјустон]]у, гдје је био задужен за отклањање свих грешака до којих би могло доћи током лета, па су га колеге звали „менаџером за проблеме”.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> У том је периоду интензивно сарађивао са главним контролором лета [[Џин Кранц|Џином Кранцом]].<ref name="Danas">[http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/milojko_i_slavoljub_iz_vasione.14.html?news_id=173531 Дневни лист Данас: Милојко и Славољуб из васионе, 10. јул 2009.] {{sr}}</ref>

{| class="toccolours" style="float: right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 90%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"

| style="text-align: center;" | ''„Име Мајка Вуцелица неће бити познато као оно Армстронга, Олдрина и Колинса, али је управо он, као и стотине инжињера, права снага програма Аполло.“''

| style="text-align: center; font-size: 100%;" | ''Текст [[Асошијетед прес|Асошијетед прес]]а „Неопевани хероји подухвата Аполло“, објављен након слијетања [[Аполо 11|Апола 11]].''<ref name="Danas"/>''

|}

У интервјуу из 2004. за портал Хрватске свемирске агенције изјавио је да својим највећим постигнућем током рада на програму Аполо сматра мисију [[Аполо 8|Апола 8]], лансирану [[21. децембар|21. децембра]] [[1968]], када је увјерио руковдство програма да умјесто трошења ресурса тростепене ракете [[Сатурн V]] за још једно понављање мисије у орбити око [[Земља|Земље]], Аполо 8 може кренути у мисију око [[Мјесец]]а. Током мисије астронаути су Мјесец облетили десет пута и успјешно се вратили на Земљу.{{напомена|Астронаут Франк Борман је након повратка на Земљу кренуо на тријумфално путовање по свијету на којем је посјетио и тадашњу Југославију и Титу описао и Вуцелићеву улогу у мисији,<ref name="zvjezdarnica"/> те је, према Вуцелићевим ријечима, успио издејиствовати да ''бјегунац'' Вуцелић може посјетити Југославију. Недуго потом приликом Вуцелићеве посјете Југославији, Тито му је предложио стварање југословенског свемирског програма. Током посјете, преко Миливоја Југина је договрена успостава сарадње између совјетских козмонаута и америчких астронаута, што је и остварено на програму Аполо-Сојуз.<ref name="Danas"/>}}

 

Послије историјске мисије спуштања на Мјесец [[Аполо 11|Апола 11]] [[20. јул]]а [[1969]]. НАСА је одустлала од мисија 18, 19 и 20. Вуцелић је тада добио задатак да прошири могућности матичног брода за истраживање Мјесеца из орбите ({{јез-енг|Lunar Orbital Science Missions}}) у задње три мисије — [[Аполо 15|15]], [[Аполо 16|16]] и [[Аполо 17|17]] додавањем додатних истраживачких инструмената, као и да руководи испитивањима из Мјесечеве орбите.<ref name="zvjezdarnica"/>

{| class="toccolours" style="float: right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 90%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"

| style="text-align: center;" | ''„Сигурно је да у космосу постоје и друга интелектуална бића сем људи. Али, када ванземаљци одозго посматрају Земљу и виде да је она плава, јер већину планете чини вода, сигурно је да су своју експедицију послали у Тихи океан, а не на копно. Ванземаљци су били на Земљи и у више наврата причали са делфинима. А дефлини покушавају деценијама да нама људима нешто кажу, али ми смо људи толики егоисти, да не желимо да чујемо поруке које ове животиње желе да нам пренесу од бића са других планета.“''

| style="text-align: center; font-size: 100%;" | ''Шаљива анегдота о ванземаљцима.''<ref>[http://www.serbianmirror.com/novosti/02-10-2009/1.html -{Ogledalo, Nezavisni mesečni list Srba u Sjedinenim Američkim Državama: SAD VANZEMALJCI PRIČAJU SA DELFINIMA}-] {{sr}}</ref>''

|}

[[Слика:PresMedalFreedom.jpg|мини|150п|лево|Вуцелић је носитељ Предсједничке медаље слободе, највишег америчког цивилног одликовања]]

Послије рутинске мисије [[Аполо 12|Апола 12]], на [[Аполо 13|идућој мисији]] почео се користити нови систем пражњења резервоара с текућим кисеоником гријањем истих. Током припрема за мисију вршена су пражњења текућег кисеоника, приликом чега је изгорила сва изолација на електричним кабловима у резервоару, и нитко није био свјестан да је мисија послана на лет с неисправним инсталацијама. Након 55 сати лета, прије планираног спавања астронаута, требало је укључити гријаче у резервоару број 2 како би се повисио притисак и спријечило активирање аларма ниског притиска за вријеме њиховог спавања. Када га је астронаут [[Jack Swigart]] укључио дошло је до кратког споја и резервоар број два је експлодирао.<ref name="zvjezdarnica"/> Вуцелић је руководио успјешним спашавањем астронаута, те га је као члана тима мисије Аполо 13, [[18. април]]а [[1970]]. тадашни амерички предсједник [[Ричард Никсон]] одликовао највишим америчким цивилним одликовањем ''Предсједничком медаљом слободе''.<ref name="biografija"/>