Милојко Вуцелић — разлика између измена

| институција = [[Мерцедес|Мерцедес Бенц]], [[Форд]], [[NorthНорт AmericanАмерикен AviationАвиејшн]], [[НАСА]], [[ATT]], -{Ideal Electric}-

| школа = Трећа мушка гимназија, [[Загреб]] <br> [[Fakultet strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu|Стројарски факултет]] [[УниверзитетСвеучилиште у Загребу|Свеучилишта у Загребу]]

'''Милојко Мајкл Вуцелић''' ({{јез-енг|Michael Vucelic}}; [[Гарешница]], [[11. јун]] [[1930]] — [[Ла Џола]], [[7. септембар]] [[2012]]) је био амерички инжењер [[Машинство|машинства]] [[Срби у Хрватској|српског]] поријекла,<ref name="Politka">[http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stilspektar/Nauka/Srpski-Verner-fon-Braun.lt.html Политика: Српски Вернер фон Браун, 3. октобар 2009.] {{sr}}</ref><ref name="AeroSv">[http://www.aerosvijet.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2669:in-memoriam-in-milojko-mike-vuceli&catid=1:hrvatska -{Aerosvijet: In memoriam inž. Milojko Mike Vucelić}-] {{hr}}</ref> који је био руководилац пројекта, а у периоду [[1966]]—[[1978]]. и један од директора [[САД|америчког]] свемирског програма [[Аполо програм|Аполо]].<ref>[http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=6498 РТРС: Прва и једина шетња човјека по Мјесецу, 20. јул 2009.] {{sr}}</ref> За рад на пројекту Аполо добио је више награда и признања, од којих је најважније највише америчко цивилно одликовање ''Предсједничка медаља слободе''.<ref name="biografija">[http://www.media.srbija.sr.gov.yu/medsrp/dokumenti/vucelic_vujic-biografije.doc Биографија Милојка Вуцелића] {{sr}}</ref> Након што је напустио [[НАСА|НАСА-у]], радио је у неколико компанија, као и у властитој компанији ''-{Ideal Electric}-''. ЖивиЖивио је са супругом у [[Менсфилд]]у у америчкој савезној држави [[Охајо]].<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=151342&title_add=Osmorica%20Srba%20napravila%20%22Apolo%2011%22&kword_add=let%20na%20mesec%2C%20apolo%2011#vote Вечерње новости: Осморица Срба направила „Аполо 11", 18. јул 2009] {{sr}}</ref>

Милојко Вуцелић родио се [[11. јун]]а [[1930]]. у [[Гарешница|Гарешници]] — у обитељи Љубице (рођене Хрговић) и Јосифа (Joce) — надзорникаграђевинског инжењера запосленог kao надзорник пруге у [[Државне железнице Краљевине Југославије|Државним железницама Краљвеине Југославије]] са службом на колодвору [[Мишулиновац]].<ref name="Politka"/><ref name="gar.net">[http://www.garesnica.net/index.php?option=com_content&task=view&id=4627&Itemid=1 -{Krugoval 93,1 MHz — Info Portal Grada Garešnice: Od Garešnice do Mjeseca}-] {{hr}}</ref> Основну школу и првих седам разреда гимназије завршио је у [[Бјеловар]]у, а [[1948]]. године је матурирао у Трећој мушкој гимназији у [[Загреб]]у.<ref name="zvjezdarnica">[http://www.zvjezdarnica.com/?akcija=dnm&id=6 -{zvjezdarnica.com: -{Program Apollo: Mike Vucelich — interview}-] {{hr}}</ref> Године [[1954]]. је на ''Стројарском факултету'' ''[[Универзитет[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишта у Загребу]]'' диполомирао теоријску механику<ref name="biografija"/> у класи професора Базјанца.<ref name="zvjezdarnica"/> Током студија се почео бавити [[ваздухопловство]]м. Тако је у Ваздухопловном центру у [[Вршац|Вршцу]] завршио једриличарски и [[пилот]]ски курс, а током читавог студија био је активни члан ''Аероклуба Загреб'', те је радио као техничар у Авионској радионици. Након стјецања дипоме емигирао је у [[Њемачка|Њемачку]], гдје прво радио у компанији [[Мерцедес|Мерцедес Бенц]] у [[Штутгарт]]у, а затим и у компанији [[Форд]] у [[Келн]]у.{{напомена|У интревјуима датим листовима с подручја бивше Југославије не наводи карактер емиграције. Тек је у интервјуу за београдски лист Данас о свом сусрету с Титом рекао: „Знате, мене су водили као бегунца из земље.“<ref name="Danas"/>}}<ref name="biografija"/>

Након двије године рада у Њемачкој, 1956. одлазије отишао у [[САД]], гдје се запослио у компанији [[Цесна|Цесна Еркрафт]]. У компанији је радио на пројектовању авиона [[Цесна C182RG]]. Радио је на пројектовању првих увлачећих стајних органа за тај тип авиона. Послије тога се заполсио у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', у којој је радио као пројкетант уређаја за спасавање пилота из авиона пресретача [[F-104 старфајтер]] и стратешког бомбардера [[B-58 хастлер]].{{напомена|Систем за спасавање пилота на бомбардеру -{B–58}- је ријешен у облику капсуле под тлаком, која се могла катапултирати при брзини од 2 маха и висини од преко 21.000 -{m}-. Исти концепт, развијен у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', је у конкуренцији с концептима компанија Даглас и Локид, успјешно примијењен за спуштање свемирске летјелице Аполо на Земљу, која је за спуштање на воду користила три падобрана.<ref name="zvjezdarnica"/>}}<ref name="biografija"/>

Од фебруара [[1962]], тј. самог почетка програма, судјеловао је у програму [[Аполо програм|Аполо]],<ref name="zvjezdarnica"/> као запосленик компаније ''Норт Америкен авиејшн'', касније ''Норт Америкен Роквел''', која је по уговору са [[НАСА|НАСА-ом]], радила на матичном свемирском броду Аполо.<ref name="Politka"/> Недуго прије тога, у децембру [[1961]]. године добио је америчко држављанство. Радио је на анализама различитих концепција слијетања на [[Мјесец]] и на одређивању спецификација разних система матичног борда и других система и уређаја.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> Рад на програму Аполо започео је као инжењер, да би касније постао директор, тј. менаџер, у [[НАСА|НАСА-ином]] центру у [[Хјустон]]у, гдје је био задужен за отклањање свих грешака до којих би могло доћи током лета, па су га колеге звали „менаџером за проблеме”.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> У том је периоду интензивно сарађивао са главним контролором лета [[ЏинЈуџин Кранц|ЏиномЈуџином Кранцом]].<ref name="Danas">[http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/milojko_i_slavoljub_iz_vasione.14.html?news_id=173531 Дневни лист Данас: Милојко и Славољуб из васионе, 10. јул 2009.] {{sr}}</ref>