Феудализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
je |
STRADALI I SUSJEDNI |
||
Ред 8:
У немирним временима ситни су посједници тражили заштиту моћнијих, а исто би се догађало и за неродних година какве су биле честе у условима слабо развијеног начина земљорадње. Предајући се у заштиту велепосједнику, сељак би му предавао своју земљу. Одмах би је и добијао назад, али не више као своје власништво. Тако би стекао заштиту, а велепосједник га је помагао сјемењем, алатом и осталим потребштинама. Иако је остао лично слободан, постао би зависан о господару. Такви сељаци су названи кметовима. Временом су и сељаци закупници претворени у кметове, па је нестало разлика у њиховом положају.
С дијела посједа што га је сам обрађивао, кмет је био дужан властелину давати одређени део производа у облику сталних давања. Величина давања зависила је о погодби између феудалца и кмета. У раном средњем вијеку [[Европа]] је била слабо насељена, смртност становништва је била велика, а честе епидемије [[куга|куге]] те провале освајачких народа попут [[Мађари|Мађара]] и [[Нормани|Нормана]] су стварале додатне проблеме. Неријетки су били сукоби великаша и претендената на краљевско пријестоље, при чему су највише
има често недостајало кметова, па су феудалци настојали привући кметове До краја [[11. век|11. вијека]] процес феудализације је био углавном довршен у [[Западна Европа|западној]] и великом дијелу [[Средња Европа|средње Европе]], па се раздобље од 9. до 11. вијека назива раздобљем класичног феудализма.
| |||