Халкидонски сабор — разлика између измена

нема описа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
[[Датотека:Sobor 4 big.jpg|мини|400п|Четврти васељенски сабор - Фреска у кијевско-печерској лаври]]
'''Четврти васељенски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. [[Халкидонски сабор]] је дефинисао [[христологија|христолошки]] став којим се разликују две природе [[Христ]]а. Овај сабор је изопштио [[монофизитство|монофизите]]. Овај сабор је преузео одбрану учења светог [[Кирил Александријски|Кирила]] и [[Трећи васељенски сабор|Ефеског сабора]] из [[431.]] године. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа.
'''Четврти васељенски сабор''' или '''Халкидонски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. Сазвао га је [[Маркијан|цар Маркијан]] (450.-457.), који је на њему и учествовао праћен Пулхеријом, сестром [[Теодосије I|цара Теодосија]]. Сабор је одржан је у храму Свете Јефимије, уз подршку [[Папа Лав I|папе Лава I]] (440 - 461).
 
'''Четврти васељенски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. [[Халкидонски сабор]] је дефинисао [[христологија|христолошки]] став којим се разликују две природе [[Христ]]а. Овај сабор је изопштио [[монофизитство|монофизите]]. Овај сабор је преузео одбрану учења светог [[Кирил Александријски|Кирила]] и [[Трећи васељенски сабор|Ефеског сабора]] из [[431.]] године. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа.
 
У Халкидонској дефиницији се изјављује да је [[Исус Христос]] заиста оваплоћени Логос, истинити [[Син Божији]], ''рођен од Оца пре свих векова''. У њој се потврђује да је [[Дјева Марија]] истинита Теотокос ([[Богородица]]), а Онај, који је од ње рођен ''по телу'' у [[Витлејем]]у, је нестворени, божански Син Божији, један од [[Света Тројица|Свете Тројице]]. Према томе, [[Исус из Назарета|Исус из Назарета]] је једно лице или ипостас са све природе - човечанском и божанском. Он је потпун човек. Он је потпун [[Бог]]. Он је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он је исте суштине ''једнобитан'' са [[Бог Отац|Богом Оцем]] и [[Свети дух|Светим Духом]]. Као човек, он је једнаке суштине са свим људским бићима.
 
Сабор рехабилитује Теодорита Кирског и Иву Едеског, уздиже јерусалимски престо на степен патријаршије, потврђује одлуке [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] из 381. год. којом Цариград заузима друго место у Цркви после Рима, проширивши му право јурисдикције на [[Тракија|Тракију]], [[Понт]] и [[Мала Азија|Малу Азију]]. Канон 28, који није прихватио папа Лав I, јасно потврђује да Рим заузима прво место у Цркви пошто је царски град, а не зато што је престо Петров. Христолошки догмат није прихватила [[Коптска Црква]] у [[Египат|Египту]], која чува монофизитство као право учење како би на тај начин исказала незадовољство према доминацији Грка у Источној Цркви. Тако се формирају монофизитске, негрчке Цркве, усмерене против "мелкита" ("приврженика цара") односно православних Грка који прихватају Халкидонски сабор.
 
{{клица-вера}}