Деклинација (лингвистика) — разлика између измена

Главна функција акузатива је обиљежавање правог [[објекат|објекта]] реченице (тј. допуне пријелазних или транзитивних глагола). Акузатив такође има и временско (темпорално) значење и значење мјере. Уз именску ријеч у акузативу могу стајати приједлози ''на'', ''у'', ''о'', ''по'', ''уз'', ''низ'', ''кроз'', ''пред'', ''међу'', ''под'', ''над'', ''за'' и други, а може бити и без приједлога. Само акузатив без приједлога у српском језику означава прави објекат, а акузативи са приједлозима имају друге функције. У српском језику, акузатив именица мушког рода које означавају категорију живог (бића) једнак је по облику генитиву, а акузатив именица мушког рода које означавају категорију неживог (предмети) једнак је номинативу.

 

 

Опште значење инструментала је заједница, а оно обухвата два ужа значења: друштво (социјативно значење) и средство (инструментално значење). Друштво се исказује инструменталом с приједлогом ''с(а)'', а средство инструменталом без приједлога. Други приједлози који могу стајати уз инструментал су: ''над'', ''под'', ''пред'', ''за'', ''међу'' и др. Инструментал друштва се добија на питање ''с ким?'', а инструментал средства на питање ''чиме?''. Инструментал може имати и значења начина, мјере, мјеста, времена и агенса.