Википедија

Устанак Ника — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 7:
Удружења су постала место исказивања за разна друштвена и политичка питања за која византијско становништво није имало других места где би их исказало. Била су комбинација уличних [[банда|банди]] и [[политичка странка|политичких странака]]. Заузимала су стајалишта о текућим питањима, посебно о [[теологија|теолошким проблемима]] (узрок масовних, често насилних расправа у 5. и 6. веку) или о претендентима на престо. Учестало су покушавали утицати на царску политику извикивајући политичке захтеве између трка. Царске постројбе и градска стража нису могле чувати ред без сарадње циркуских фракције које су подупирале аристократске породице у граду (породице су биле подупиратељи). У ове су спадале неке породице које су веровале да имају пуно право на престо, веће него Јустинијан.
 
[[531.]]. су неки чланови Плавих и Зелених били ухапшени због [[убиства]] повезаног са смртима које су се појавиле током побуна након завршене отрке двоколица.<ref>[http://cliojournal.wikispaces.com/Justinian+and+the+nike+riots Clio History Journal] Sam Vancea (Dickson College 2008.): Justinian and the Nike riots </ref> Немири ограниченог распона нису били непознаница на тим тркама, слично као и [[хулиганство]] које се појављивало око [[фудбал]]ских сусрета у данашњици. Убице је требало обесити, што се углавном и догађало.<ref>Енглески историчар [[Џон Џулијус Норич|Норич]] говори да је свих седморо било осуђено на смрт, но двоје је још било живо након што су били скинути с вешала. Спасила их је група монаха која их је одвела у манастир (Byzantium, "The Early Centuries", стр. 197-98); Џон Банел Бери (History of the Later Roman Empire, 1923) каже да су само тројица требало да буду обешена, ало двоје је побегло; преосталој четворици је одрубљена глава</ref> Но, 10. јануара 532. двоје њих, Плави и Злени, побегли су и склонили се у уточишту цркве коју је окружила [[охлокрација|бесна гомила]].
 
Јустинијан је био живчан, јер је био усред преговора с [[Сасанидско царство|Персијанцима]] о миру на истоку, становништво је било увелике незадовољно због високих пореза, а сад се суочио с могућом кризом у свом граду. Суочивши се с овим, објавио је да ће трка двоколица бити одржана 13. јануара и променио је пресуде у затворске. Плави и Зелени су одговорили тако што су захтевали да се два човека у потпуности ослободе.
 
== Немири ==
[[15. јануар]]а [[532.]]. напета и бесна светина је дошла на [[цариградски хиподром]] да гледа трке. Хиподром се налазио до палате, па је Јустинијан могао посматрати из сигурности своје ложе у палати. Од почетка је светина извикивала увреде упућене Јустинијану. До краја дана, на трци 22, разнолики неправилни повици су се променили из "Плави„Плави!" или "Зелени„Зелени!" у јединствено "Ника„Ника!" ("Победи!" или "Покори„Покори!"), а светина је провалила и напала палате. Идућих 5 дана палата је буквално била под опсадом. Пожари који су избили током немира су резултирали разарањем већег дела града, укључујући и градску највреднију цркву, [[Аја Софија|цркву Свете мудрости]] (коју је Јустинијан каснио поновно изградио).
 
Неки [[Византијски сенат|сенатори]] су ово видели као прилику којом би могли збацити Јустинијана с престола, незадовољни његовим новим порезима и смањеном подршком племству. Протестанти су сад били наоружани и најверојатније су их контролисали њихови савезници у Сенату. Захтевали су да Јустинијан распусти [[префектура претора Истока|префекта]] [[Иван Кападочки|Ивана Кападочког]] који је био одговоран за прикупљање пореза и ''[[magister sacri palatii|квестора]]'' [[Трибонијан]]а који је био одговоран за писање [[Јустинијанов кодекс|законског кодекса]]. Тад су прогласили новог цара, [[Флавије Ипатије|Ипатија]], нећака бившег цара [[Анастасије I|Анастасија I]].
 
Јустинијан је у очају разматрао могућност да побегне, но говори се да га је његова супруга [[Теодора]] разуверила, говорећи му "Они„Они који су носили круну не би смели остати живи након што ју изгубе. Нити намјеравам доживјети дан кад ме неће поздрављати као царицу.""<ref>Diehl, Charles. ''Theodora, Empress of Byzantium'' (© 1972., by Frederick Ungar Publishing, Inc., prevod S. R. Rosenbauma s francuskog izvornika ''Theodora, Imperatice de Byzance''), str.87.</ref> Иако је пут за бег преко мора био отворен за цара, Теодора је устрајала на томе да би остала у граду, цитирајући стару изреку "Владарство„Владарство је прекрасно покопно одијело." или можда, (краљевска боја) "Љубичаста је прекрасни мртвачки покров."<ref>Прокопије, ''Ратови'' 1.24.32–37. Могуће је да су Теодорине примедбе заправо измишљотине хроничара ПрокопијеПрокопија, који није ласкао о Теодорином животу</ref>.
 
Чим се прибрао, Јустинијан је смислио план у којем је рачунао на популарног евнуха [[Нарзес]]а и на генерале [[Велизар]]а и [[Мунд (византијски генерал)|Мунда]]. Дао је врећу злата Нарзесу. Нарзес је носећи ту врећу ушао сам ненаоружан на хиподром, нашавши се насупрот убилачки настројене светине које је већ убила стотине људи. Нарзес је отишао директно према Плавима, пришавши важном њиховом припаднику. Саопштио им је да их је цар Јустинијан стао иза њих, да их подупире против Зелених. Подсетио га је да Зеленима припада Ипатије, човек којег су крунисали. Потом је разделио злато. Вође Плавих су тихо разговарали међусобно и потом су почели говорити сљедбеницима. Одједном се усред Ипатијевог крунисања Плави изјурили с хиподрома, док су Зелени остали запањени. На то су царске јединице које су предводили Велизар и Мунд јурнуле у хиподром и побиле преостале побуњенике.
 
Према извештајима је убијено око тридесет хиљада побуњеника.<ref>Бројку даје [[Прокопије]]; ''Wars'', (енглески) [http://www.fordham.edu/halsall/source/procop-wars1.html Internet Medieval Sourcebook].)</ref> Јустинијан је још наредио убиство Ипатија и изгнати сенаторе који су подупирали побуну. Потом је обновио Цариград и цркву Свете мудрости и био је слободан да успостави своју власт.
 
== Референце==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Устанак_Ника”