Сулејман Величанствени — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 113:
{{главни|Рокселана}}
[[Датотека:Khourrem.jpg|мини|лево|Хурем султанија,уље на платну 16.век]]
Сулејман је био опчињен [[Рокселана|Хурем султанијом]] ,која је била девојка из његовог харема.Била је пореклом из [[Русија|Русије]],тачније из данашње [[Украјина|Украјине]].Претпоставља се да се звала Анастасија или Александра Лисовска.Према неким западним дипломатама ,који су чули трачеве у палати о њој,назвали су је „Рокселана“,што упућује на њено руско порекло.Као ћерка православног свештеника,отета је од стране [[Кримски Татари|Татара]] и продата као робље у [[Константинопољ]]у и касније се уздизала до самих врхова харема да би постала Сулејманова миљеница.Према [[ИсламШеријатски закон|исламском]] закону, сржстуб породице нису чинили муж и жена, већ личност оца. СЗбог тимтога у вези, султан је био једина глава владарске породице, исто као што је био и једини владар царства. Стога у [[Османско царство|Османском царству]] није постојао појам савладарке или формално признате краљицесултаније (иако јесте било веома утицајних жена). Такође,Треба напоменути да порекло, вера и друштвени положај мајке будућег султана нису имали никаквуникакав битан релевантностзначај — свака жена која је била део султановог харема могла је да постане мајка султановог наследника — могла је бити робиња, ниског рода или неверница.ПостојаоТакпђе постојао је, међутим, још један веома уврженцењен обичај који је почивао у политици наслеђивања, а то је да свакакада султановаби жена, било законита било конкубина, кад би једном родила султану мушко дете, више никада не би ушланикада усмела султановуда проведе ноћ са ложницуњим. Овај обичај је почивао у чињеници да је сваки султанов син, од момента свог рођења постајао претендент на престо, и самим тим би постајао политички ривал својој браћи. ПринчевиОво стогаје разлог што принчеви нису расли заједно, већ је свака мајка подизала одвојено свог сина док овај не би напунио између десет и дванаест година. Тада би му бивала додељена провинција на управу и он би одлазио на нову дужност заједно са својом мајком која је постајала његов духовни водич и чувар.Овај закон је строго био поштован све до владавине Сулејмана,када је прекинуо традицију стру више од два века и на изненађење свих ,бивша конкубина је тако постала законска супруга султана.Али сулејман је прекршио још један закон дозволивши Хурем да осзанеостане уз њега до краја живота.
Под псеудонимом Мухибиби,Сулејман је написао ове љубавне стихове Хурем (слободан превод):
{{Цитат|Трон моје усамљене нише,моје богатство,моја љубав,моја месечина.Мој најискренији пријатељу,мој повереник,мој разлог постојања,моја султанија,моја љубав.Најлепша међу најлепшима...Моје пролеће,моја весела суочљива љубав,мој дан,моја драга,мој лист што се смеје...Моја биљка,моја најслађа,моја ружа,једина која ме не узнемирује на овом свету...Мој Цариград,мој Караман,земља моје Анадолије...Мој Будахшан,мој Багдад и Хорасан.Моја жена лепе косе,моја љубав косог чела,моја љубав очију пуних несташлука...Ја ћу вам вечно певати похвале,ако сам за ту сврху послан на овај свет...Ја,љубавник напаћеног срца,Мухибиби са очима пуним суза,ја сам срећан.}}