Косово и Метохија — разлика између измена

м
м
Поразом српске војске [[1915]], која се повлачила ка Јадрану преко Албаније, [[Аустроугарска|аустроугарске]] јединице окупирају северни део Косова, а [[Бугарска|бугарске]] јужни (Призрен, Приштина, Качаник, Урошевац, Гњилане), где заводе веома окрутан окупациони систем. Аустроугари отварају школе на [[Албански језик|албанском језику]] да придобију становништво. После пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]] [[1918]]., Косово поново ослобађају француске савезничке снаге заједно са јединицама српске 2. армије у октобру [[1918]], и реинтегришу га у Краљевину Србију. Читаво Косово, а после сједињења Србије и Црне Горе и Метохија, као делови Србије, били су после [[1. децембар|1. децембра]] [[1918]]. у саставу новостворене [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref name="VE4-656"> </ref>
 
Косово и Метохија су [[1929],], подељено између три [[бановине Краљевине Југославије|бановине]]: [[Зетска бановина|Зетску]], [[Моравска бановина|Моравску]] и [[Вардарска бановина|Вардарску]]. Подручје је слабо развијено као и пре, са 62% домаћинстава на поседима вечичине испод 5 [[хектар]]а. [[Аграрна реформа]] укида велике поседе и кметске и феудалне односе. Почиње [[колонизација]] Срба на Косово и Метохију. По подацима из 1930, у 10 [[срез]]ова је било предвиђено за 183.848 хектара за колонизацију. Било је појава одузимања земље од Албанаца, што доводи до побуна неких села, чак и до нивоа интервенције војске. Мржња Албанаца према колонизованим Србима расте. Управа и школе користе само [[српски језик]], док се одлуком албанских бегова, за Албанце отварају само верске школе. [[Фашистичка Италија]] потпирује супротности зарад својих интереса у вези Албаније.<ref name="VE4-656"> </ref>
 
[[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] делује на Косову и Метохији, и [[1938]]. комунисти стварају назив ''Космет'' за подручје. Ствара се став према аутономности Космета и братској равноправности народа Косова, потврђен на 5. земаљској конференцији КПЈ [[1940]]. у [[Загреб]]у. Комунистичка омладина [[1938]]. и [[1939]]. штампа летке у којима се противи исељавању Албанаца у Турску, одузимања њихове земље и терора према њима. Постоје партијске организације у већим местима. Међутим, занимљива је бројност чланова: године [[1940]], КПЈ има 239 чланова, од тога 23 Албанца.<ref name="VE4-656"> </ref>
201

измена