Хаулин Вулф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: formatiranje referenci |
|||
Ред 64:
Рођен у Вајт Сејшну, Мисисипи, близу Вест Вест Поинта, добио је име по [[Честер А. Артур]]у, двадесет и трећем председнику Сједињених Америчких Држава, и добио надимак Биг Фут Честер и Бул Кау у својим раним годинама, због масивности. Објаснио је и порекло имена ''Хаулин Вулф'': „Добио сам га од свог деде (Џон Џоунс)“. Користио се с тим да би му испричао причу о вуковима у том делу земље и упозорио га да, ако се не буде понашао лепо, да ће га они ухватити. Према документарном филму „-{The Howlin' Wolf Story}-“, Вулфови родитељи су пропали финансијски кад је био млад. Његова врло религиозна мајка Гетруда избацила га је из куће још док је био дете због одбијања да ради на фарми. Онда се преселио код свог стрица, Вила Јунга, који се лоше опходио према њему. Кад је био тринаест година стар, побегао је, тврдећи да је босоног прешао 85 миља (137 км), да се придружи свом оцу, где је напокон нашао срећан дом у великој породици свога оца. На врхунцу свог успеха, вратио се из Чикага у свој родни град да поново види своју мајку, али се одвезао натраг у сузама, кад га је она одбацила и одбила да јој да било који новац који јој је он понудио, рекавши да је зарађен од извођења његове „ђавољеве музике“.
Године 1930. Хаулин Вулф се састао с [[Чарли Патон]]ом, најпопуларнијим блузистом у Делти у том тренутку. Био је слушао његово извођење ноћу споља у оближњој колиби где се окупљало друштво музичара. Тамо је запамтио да је Патон изводио „-{Pony Blues}-“, „-{High Water Everywhere}-“, „-{A Spoonful Blues}-“, и „-{Banty Rooster Blues}-“. Њих двојица су постали блиски и ускоро га је Патон учио свирати гитару. „Први комад који сам икада свирао у мом животу био је... мелодија о томе како сам свезао понија и оседлао црну кобилу.“ (Патонов „-{Pony Blues}-“).<ref name="Segrest">-{Segrest 2004, p. 19.}-</ref> Вулф је такође учио од Патона како да привлачи пажњу јавности: „Кад би свирао своју гитару, окретао би се назад и напред, бацао је преко рамена, између ногу, бацао у ваздух.“<ref name="Segrest"
Хаулин Вулфа су такође инспирисали други популарни блуз извођачи тог времена, укључујући [[Мисисипи Шеикс]] (бенд), [[Блајнд Лемон Џеферсон]], [[Ма Рајнеј]], [[Лони Џонсон]], [[Тампа Ред]], [[Блајнд Блејк]], и [[Томи Џонсон]] (две од најранијих песама којим је овладао биле су Џеферсонова „-{Match Box Blues}-“ и [[Лерој Кар]]сова „-{How Long, How Long Blues}-“). Кантри певач Џими Роџерс, који је био Вулфов идол из детињства, такође је утицао на њега. Вулф је покушао да имитира Роџерсово „плаво јодловање“, али је утврдио да његови напори звуче више као крчање или урликање. „Нисам могао да јодлујем“, Бери Гифорд га је цитирао у изјави за [[Ролинг стоун]], „и тако сам прешао на урликање. И, то ми је успело сасвим у реду“. Његова хармоника свирала је по узору на ону која је припадала Рајс Милеру (такође познатом као Сони Бој Вилиамсон Други), који га је научио да свира кад се Хаулин преселио у [[Паркин]], [[Арканзас]], 1933. године.
| |||