Антоан-Анри Жомини — разлика између измена

'''[[Барон]] Антоан-Анри Жомини''' ([[6. март]] [[1779]] — [[24. март]] [[1869]]) је био [[Швајцарска|Швајцарац]], [[Италија|италијанског]] поријекла, [[Француска|француски]] и [[Русија|руски]] [[Генерал|генерал]], писац, војни теоретичар, историчар и оснивач и професор [[Војна академија Русије|Војне академије царске Русије]]. Као мајор швајцарске војске прешао у војну службу [[Наполеон]]а и напредовао до чина генерала. У рату 1813. постаје начелник штаба [[маршал]]а [[Мишел Неј|Мишела Неја]]. Незадовољан и разочаран понижавањима и спорим напредовањем у војној служби, прелази на страну Русије.<ref>Жомини А.А. Преглед ратне вештине,Вук Караџић, Погон Просвета, Београд, 1952.</ref>

Жомини је рођен у [[Пајерн]]у у кантону Вауд у Швајцарској 6. марта 1779. Још је као дјечак био одушевљен војним позивом. Родитељи су били против, и када је имао 14 година, на силу су га уписали у пословну школу. Године 1796. се преселио у [[Париз]]. Једно вријеме ради у банкарству. Ускоро напушта банкарство одлучан да своју каријеру настави у војсци.<ref> [[Мала енциклопедија Просвета]], Београд, 1959.</ref>

То је било његово последње активно учешће. 1829. године се настанио у [[Брисел|Бриселу]] који је Жеминију био главно пребивалиште за наредних тридесетак година. 1853. године, након безуспешног утицаја на политичко разумевање Француске и Русије, Жомини је позван у [[Санкт Петербург|Санкт Петербург]] за царевог војног савјетника током [[Кримски рат|Кримског рата]]. 1856. године, након закључења мира, вратио се у Брисел. Касније је доселио у Паси близу Париза. Он је, до краја свог живота, ужурбано радио у писању расправа, памфлета и радова из војне струке и историје умејтности. Умро је у Паси 1869. godine само годину дана прије Француско-пруског рата од 1870-71.<ref>Grupa autora, Enciklopedija leksikografskog zavoda,Zagreb,1962.</ref>

== ЛитератураРеференце ==