Неретљанска кнежевина — разлика између измена

'''Паганија''' или '''Неретљанска област''' је била српска кнежевина западно од реке [[Неретва|Неретве]] у јужној [[Далмација|Далмацији]] у периоду од [[7. век|7.]]-[[10 век]]а. [[Византијско царство|Ромеји]] су регион назвали Паганија јер њени становници, Неретљани, нису прихватили [[хришћанство]] када је то учинила већина [[Јужни Словени|Јужних Словена]].

Јадранска обала Паганије се простира 75 -{km}- од ушћа Неретве у [[Јадранско море]] на истоку до [[Река Цетина|реке Цетине]] на западу. Она је била широка 10-20 километара.

Становништво Паганије се жестоко опирало [[Хришћанство|хришћанству]], видећи га као средство притиска и дуго су задржали [[Стара словенска вера|словенски паганизам]] .

Кнежевина Паганија је основана од стране непокрштених СловенаСрба којима је дата погодна земља за насељавање у првој половини [[7. век]]а, незадовољним претходном земљом у [[тема|теми Солун]]. Пошто су они напустили своју земљу у центру [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и кренули да се селе назад преко реке [[Дунав]], Неретљани су убедили цара [[Ираклије|Ираклија]] преко свог посланика, гувернера [[Сингидунум]]а, да им пружи нову земљу. Ту су се брзо стопили са месним [[Романизација|романизованим]] становништвом које им је пренело тајне бродоградње које су комбиноване са већ развијеним словенским практичним вештинама. Романизовано становништво није успело да задржи своју културу у Паганији као другде у Далмацији, пошто су градови брзо изгубили своју славу - попут Нароне на ушћу Неретве која није преживела словенску инвазију.

Неретљански пирати су почели да унапређују своје бродоградитељске вештине када су [[Арапи]] масовно почели да угрожавају воде [[Источно римско царство|Источног римског царства]]. Већ половином [[7. векавек]]а, [[642]]. Словени су испловили са далматинске обале и напали [[Беневенто|беневетски]] Сипонте у заливу Монте Гаргано. Касније су се напади на Јадрану брзо повећавали, све док Неретљани нису постали највећа претња по безбедно путовање.

[[827]]-[[828]], док је главнина [[Млетачка република|млетачке]] поморске силе био у кампањи у [[Сицилија|сицилијанским]] водама, Неретљани су узели више слободе у својим пљачкашким походима, али када се млетачка морнарица вратила, Неретљани су се опет смирили. Један неретљански вођа је био покршен у Млетачкој републици [[829]], означивши мир између Паганије и Млетачке републике. Међутим, не осећајући било какву изричиту обавезу лојалности, чим су се прилике на Јадрану или у Млетачкој републици погоршале, они су наставили са својом старом навиком, прекршивши мир. Када су Неретљани опљачкали и убили неке млетачке трговце који су се враћали из Беневента[[Беневент]]а 834/835, Млечани су били запрепашћени. Због овога је нови млетачки дужд [[Пјетро Традонико]] [[839]]. повео велику флоту против ових словенских пирата. Да би их поделио и покорио, Млечани су успоставили мир са традиционалним савезницима Неретљана, далматинским [[Хрвати]]ма под кнезом Миславом и са неким неретљанским племенима под кнезом Дружаком. Млетачка офанзива је покренута још једном [[840]]. против неретљанског кнеза Људислава, али је имала мало успеха. Дужд Пјетро је у походу изгубио више од 100 људи и морао је неславно да се врати у [[Венеција|Венецију]].

Арапски морнари су опљачкали неретљански [[Брач]] [[872]]. Арапи су наставили да доминирају Јадраном све док их Ромеји нису протерали одавде и из околних подручја. Чим је царска флота напустила Јадранско море, Неретљани нису могли да издрже да још једном не обнове своје старе навике - што је изазвало млетачки војни поход против њих [[886]]. Млетачки дужд [[Пјетро I Кандијано]] је [[887]]. лично кренуо са 12 галија да нападне Неретљане и потопио је 5 неретљанских бродова у луци Мокро. Након што је искрцао своје снаге поред Мокрог, гонио је Неретљане, напредујући дубоко у копно. [[18. септембар|18. септембра]], Неретљани су га напали и нанели му тежак пораз. Сам дужд Пјетро је скоро изгубио живот у бици. Ово је изазвало да Млетачка република обнови антисловенски савез са италијанским владаром Берингом [[7. мај]]а [[888]].

[[Рашка|Рашки]] кнезови су дуго добијали титуле великих кнежева, желећи да прошире контролу, између осталих, и на територију Неретљана. Наком мира из [[893]]. између зараћених Рашке и [[БугарскаБугарско царство|Бугарске]], велики кнез [[Петар Гојниковић]] из династије [[Властимировићи|Властимировића]] је почео успешно да шири свој утицај на Паганију. Командант [[Драч]]а Лав Равдух је допао до Неретљанске крајине да тражи савезнике против Бугарске. Срео се са великим кнезом Петром на обали Паганије, где је владар Рашке преговарао о савезу са Византинцима.

[[917]]. велики кнез Петар је преварен и Бугари су на његово место поставили његовог рођака [[Павле Брановић|Павлa Брановића]]. Како Павле није признавао врховну власт Бугарске, [[Симеон I|цар Симеон]] га је збацио због овога и поставио његовог брата од стрица [[Захарије Прибисављевић|Захарија Прибисављевића]] [[920]]-[[923]]. Са бугарским уништењем Рашке [[924]], настала је анархија, а почео је да јача хрватски утицај.